ИЗАШАО ВАСКРШЊИ БРОЈ ЧАСОПИСА „ЖИВОТВОРНИ ИСТОЧНИК“
Драга браћо и сестре, поштовани читаоци,
Велика нам је радост и част да Вас обавјестимо, да је из штампе изашао нови – васкршњи број часописа Епархије зворничко-тузланске „Животворни Источник“. Као и до сада, часопис доноси бројне текстове, за које смо сматрали да ће бити интересантни нашим читаоцима.
На самом почетку доносимо текст протојереја Радмила Радовића Свеопште васкрсење у свјетлости Христовог васкрсења у којем нас аутор подсјећа да хришћанска вјера није скуп апстрактних интелектуалних истина, већ сусрет са Оним Кога исповједа. Зато је она свепрожета васкршњом свјетлошћу и сверадосним знањем да је Христос васкрсао из мртвих да би отворио пут ка нашем вакрсењу.
Затим, у одјелу који је предвиђен за библијско богословље, имамо текст Владике Фотија Свето писмо и мисија Цркве. У њему, Владика истиче чињеницу да су мисија Цркве и проповјед Светог Писма заповјест коју су апостоли добили од само Господа Исуса Христа: „Идите научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт. 28, 19).
Доносимо и говор, који је одржао уредник Изавачке куће „Синај“ протођакон Бојан Чечар на догађају посвећеном рођендану Дарије Дугине у Културном Центру „Ћирилица“ 15. децембра прошле године у Београду под насловом Мучеништво и завјет Дарије Дугине. У њему се говори о мученичкој жртви који је поднијела ова млада и храбра дјевојка, која је убијена у атентату 20. августа прошле године. Дарија је била настављач мисли свог оца Александра Гаљевича Дугина, који је један од највећих и најоригиналнијих живих мислилаца савеменог свијета. У својој мисли се залагаже за очување хришћанских, традиционих и породичних вриједности, наспрам настраности које данас немилосрдно шири западни либерализам. Положивши свој млади живот за своје идеале и увјерења, постала је својеврсни хришћански мартир-исповједник савременог доба, остављајући нам тако завјет да и сами слиједимо њен јуначки примјер тј. да своју вјеру, своје идеале и увијерења не продајемо за вечеру. У наставку текста налази се и поетски израз овог текста у виду пјесме коју је Владика Фотије посветио њеном мученичком страдању под насловом Мученица Дарија.
У другом тексту који такође потписује уредник „Синаја“, доносимо и кратко размишљање на тему: Како је могуће да Номоканон (Законоправило) није главна српска књига? У њему, аутор се пита како је могуће да једна од најважнијих књига средњовјековне-немањићке Србије и један од најстаријих устава на свијету, тако мало пажње добија у српским школама, факултетима и у јавности уопште.
Даље имамо и један путопис Цртице из Грузије, земље легенди, крајности и Православља, аутора Берислава Благојевића. Мало је познато да су Грузини међу првим народима који су примили хришћанство као званичну религију, још почетком 4. вијека. Преобраћење владарске породице, а временом и народа, дјело је Свете Нине.
Доносимо и два приказа књига: Документарна студија Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа и Света деца“ Игора Коларова.
Поред њих ту су и други текстови: Црква – Богочовечанско Тело Христово протонамјесника Младена Јурошевића, Евхаристијско поимање Новог Завјета ђакона Горана Марјановића, Бити другом утеха и охрабрење Владимира Коларића, Јака жена (не) слави 8. март Маријане Чечар.
Поред ових текстова, часопис доноси и друге. Надамо се да ће нашим читаоцима овај број бити на духовну поуку и корист и да ће у њему пронаћи одговоре на духовна питања која се пред њих постављају.
Часопис ће ускоро бити доступан у парохијским црквама широм наше богомспасаване Епархије. Претходне бројеве у цјелости можете пронаћи ОВДЈЕ
Бојан Чечар, протођакон
Главни и одговорни уредник
Издавачке куће Епархије
зворничко-тузланске „Синај“ Бијељина
Велика нам је радост и част да Вас обавјестимо, да је из штампе изашао нови – васкршњи број часописа Епархије зворничко-тузланске „Животворни Источник“. Као и до сада, часопис доноси бројне текстове, за које смо сматрали да ће бити интересантни нашим читаоцима.
На самом почетку доносимо текст протојереја Радмила Радовића Свеопште васкрсење у свјетлости Христовог васкрсења у којем нас аутор подсјећа да хришћанска вјера није скуп апстрактних интелектуалних истина, већ сусрет са Оним Кога исповједа. Зато је она свепрожета васкршњом свјетлошћу и сверадосним знањем да је Христос васкрсао из мртвих да би отворио пут ка нашем вакрсењу.
Затим, у одјелу који је предвиђен за библијско богословље, имамо текст Владике Фотија Свето писмо и мисија Цркве. У њему, Владика истиче чињеницу да су мисија Цркве и проповјед Светог Писма заповјест коју су апостоли добили од само Господа Исуса Христа: „Идите научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа“ (Мт. 28, 19).
Доносимо и говор, који је одржао уредник Изавачке куће „Синај“ протођакон Бојан Чечар на догађају посвећеном рођендану Дарије Дугине у Културном Центру „Ћирилица“ 15. децембра прошле године у Београду под насловом Мучеништво и завјет Дарије Дугине. У њему се говори о мученичкој жртви који је поднијела ова млада и храбра дјевојка, која је убијена у атентату 20. августа прошле године. Дарија је била настављач мисли свог оца Александра Гаљевича Дугина, који је један од највећих и најоригиналнијих живих мислилаца савеменог свијета. У својој мисли се залагаже за очување хришћанских, традиционих и породичних вриједности, наспрам настраности које данас немилосрдно шири западни либерализам. Положивши свој млади живот за своје идеале и увјерења, постала је својеврсни хришћански мартир-исповједник савременог доба, остављајући нам тако завјет да и сами слиједимо њен јуначки примјер тј. да своју вјеру, своје идеале и увијерења не продајемо за вечеру. У наставку текста налази се и поетски израз овог текста у виду пјесме коју је Владика Фотије посветио њеном мученичком страдању под насловом Мученица Дарија.
У другом тексту који такође потписује уредник „Синаја“, доносимо и кратко размишљање на тему: Како је могуће да Номоканон (Законоправило) није главна српска књига? У њему, аутор се пита како је могуће да једна од најважнијих књига средњовјековне-немањићке Србије и један од најстаријих устава на свијету, тако мало пажње добија у српским школама, факултетима и у јавности уопште.
Даље имамо и један путопис Цртице из Грузије, земље легенди, крајности и Православља, аутора Берислава Благојевића. Мало је познато да су Грузини међу првим народима који су примили хришћанство као званичну религију, још почетком 4. вијека. Преобраћење владарске породице, а временом и народа, дјело је Свете Нине.
Доносимо и два приказа књига: Документарна студија Тузла – злочин без казне и егзодус српског народа и Света деца“ Игора Коларова.
Поред њих ту су и други текстови: Црква – Богочовечанско Тело Христово протонамјесника Младена Јурошевића, Евхаристијско поимање Новог Завјета ђакона Горана Марјановића, Бити другом утеха и охрабрење Владимира Коларића, Јака жена (не) слави 8. март Маријане Чечар.
Поред ових текстова, часопис доноси и друге. Надамо се да ће нашим читаоцима овај број бити на духовну поуку и корист и да ће у њему пронаћи одговоре на духовна питања која се пред њих постављају.
Часопис ће ускоро бити доступан у парохијским црквама широм наше богомспасаване Епархије. Претходне бројеве у цјелости можете пронаћи ОВДЈЕ
ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Бојан Чечар, протођакон
Главни и одговорни уредник
Издавачке куће Епархије
зворничко-тузланске „Синај“ Бијељина
