ДОБОЈ: ОБИЉЕЖЕНО 107 ГОДИНА ЗЛОГЛАСНОГ АУСТРОУГАРСКОГ ЛОГОРА ЗА СРБЕ
Молитвеним сабрањем обиљежено 107 година од отварања концентрационог логора за Србе у Добоју, првог таквог логора у модерној Европи.
Јуче је поводом сјећања на страдање српског народа у Добојском логору 1915-1917 служена заупокојена Литургија у храму Светих апостола Петра и Павла.
Светом Литургијом началствовао је протојереј Дајан Трифуновић уз саслужење протојереја Недељка Горановића, јереја Бориса Станића и ђакона Владе Мојевића.
Након свете Литургије на Спомен костурници у којој су сахрањени ови добојски мученици одслужен је молитвени помен за 45.791 интернираних Срба у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата.
Парастосу су присуствовали представници власти Републике Српске као и представници власти града Добоја.
У добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица чиме је почињен први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља, прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Таква пракса према српском народу настављена је и у Другом свјетском рату, али и у овом посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату на просторима БиХ.
Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје које се налази непосредно изнад порте добојског Спомен-храма Светих апостола, положили делегације Предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, Представници српског члана предсједништва БиХ, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ , као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске.
У спомен жртвама логора подигнут је Храм светих апостола Петра и Павла у Добоју и Спомен костурница у којој су похрањене сакупљене кости добојских логораша.
У Другом свејтском рату усташка власт минира ову костурницу, те су ови мученици по други пут страдали.
Након Другог свјетског рата, југословенске комунистичке власти нису мариле за жртве из Првог свјетског рата, јер се радило углавном о српским жртвама, те су приче о овом геноциду над Србима су биле забрањене. Споменик је био обновљен али без крста на врху. Многа стратишта 1914-1918 су била заборављена и запуштена.
Тек 1993. године враћен је крст на врх споменика на мјесто које му припада.
Дан сјећања на жртве логора у Добоју сваке године се обиљежава 27. децембра.
ђакон Владо Мојевић
Светом Литургијом началствовао је протојереј Дајан Трифуновић уз саслужење протојереја Недељка Горановића, јереја Бориса Станића и ђакона Владе Мојевића.
Након свете Литургије на Спомен костурници у којој су сахрањени ови добојски мученици одслужен је молитвени помен за 45.791 интернираних Срба у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата.
Парастосу су присуствовали представници власти Републике Српске као и представници власти града Добоја.
У добојском логору страдало је неколико генерација многобројних српских породица чиме је почињен први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор налазио се на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске. Кроз логор у Добоју, који је формирала аустроугарска власт 27. децембра 1915. године са намјером да се српско становништво пограничне зоне горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља, прошло је 45 971 лице, од којих 17.000 жена и дјеце, док их је 12.000 страдало страшном смрћу од посљедица мучења и исцрпљивања глађу. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти.
Таква пракса према српском народу настављена је и у Другом свјетском рату, али и у овом посљедњем Отаџбинско-одбрамбеном рату на просторима БиХ.
Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје које се налази непосредно изнад порте добојског Спомен-храма Светих апостола, положили делегације Предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, Представници српског члана предсједништва БиХ, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ , као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске.
У спомен жртвама логора подигнут је Храм светих апостола Петра и Павла у Добоју и Спомен костурница у којој су похрањене сакупљене кости добојских логораша.
У Другом свејтском рату усташка власт минира ову костурницу, те су ови мученици по други пут страдали.
Након Другог свјетског рата, југословенске комунистичке власти нису мариле за жртве из Првог свјетског рата, јер се радило углавном о српским жртвама, те су приче о овом геноциду над Србима су биле забрањене. Споменик је био обновљен али без крста на врху. Многа стратишта 1914-1918 су била заборављена и запуштена.
Тек 1993. године враћен је крст на врх споменика на мјесто које му припада.
Дан сјећања на жртве логора у Добоју сваке године се обиљежава 27. децембра.
ђакон Владо Мојевић
СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ЛОГОР ДОБОЈСКИ ЛОГОР ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ ПОМЕН ПАРАСТОС ДОБОЈ
