ОСВЕЋЕН ХРАМ СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ У БОРОГОВУ
Фото: Епархија зворничко-тузланска
У петак, 10. маја 2025. године, у селу Борогово, у Осмачкој парохији, свечано је освећен новоподигнути храм посвећен Светом Сергију Радоњешком, а Свету архијерејску литургију тим поводом служио је Његово Високопреосвештенство митрополит зворничко-тузлански господин Фотије.
Високопреосвећеног митрополита у порти храма дочекао је надлежни парох протонамесник Мићо Бабић, заједно са архијерејским намесником тузланским протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем, бројним свештеницима, ђаконима и сабраним верним народом.
Након освећења храма и одслужене литургије, митрополит Фотије се обратио сабранима надахнутом беседом, у којој је поручио да је српски народ „позван да остане веран вери својих предака и да Православље буде његова светлост у мраку савременог света.“
– „Православни су чувари лика Христовог – они који ће у последња времена препознати лажног месију,“ истакао је митрополит Фотије, позвавши вернике да се не стиде своје вере и да остану у пуноћи православног Предања, Светих тајни и учења Светих отаца.
На предлог митрополита Фотија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве одликовао је Орденом Светог краља Милутина ктиторе и кумове храма у Борогову – хаџи Станка Загорца из Бановаца и Ристу Цванића из Борогова – за њихову љубав и несебичан труд у изградњи ове светиње.
Посебан духовни доживљај сабрању су својим појањем подарили Хиландарски појци, који су певали током освећења и Свете литургије. По завршетку богослужења, културно-уметничко друштво из Шековића извело је пригодан програм традиционалних и духовних песама и фолклора.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, а верни народ са простора Осмака и шире околине понео је из Борогова радост нове светиње као залог духовног обновљења и заједништва у Христу.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Борогову, где смо дошли да осветимо ову цркву Светог Сергија Радоњешког, игумана читаве велике Русије. Тако га у народу зову и тако му пише у житију. Ко зна његово житије – заиста је тако. Велики је чудотворац и учитељ Православља.
Радујем се што смо данас могли да дођемо и осветимо ову цркву брвнару, какве су се дизале у ранија времена. Такву цркву је подигао и Свети Сергије Радоњешки у непроходној шуми, око 80 км од Москве, у месту које се данас зове Сергијев посад. Тамо је, кад је одлучио да буде монах, подигао дрвену црквицу у част Свете Тројице, и тако је почела да живи велика лавра Светог Сергија, која и данас доноси духовне плодове.
Зато бих овде пожелео да сви читамо житија светих: Светог Сергија Радоњешког, Светога Серафима Саровског, Свете Ксеније Петроградске, Свете Матроне Московске и многих других. Руси имају на хиљаде светитеља, али и ми Срби имамо дивне светитеље.
Данас обележавамо и спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, када је Синан-паша наредио то зло дело. Читава Србија је хрлила ка Милешеви, где су мошти почивале, да се моли Светом Сави. Турци то нису могли да поднесу, па су спалили његове мошти. Али, како каже Свети владика Николај, то је био само нови подвиг – јер је Свети Сава постао и посмртни мученик за Христа. Свети Сава је ушао у срце нашег народа и ту пребива. Нико не може уништити оно што је Божије.
Свети Сергије је читав монашки живот био игуман. Живео је скромно, обучен као у врећу. Када би људи дошли у манастир, мислили би да је он обичан радник, не знајући да је игуман. Виђао је небеса отворена, а дивље животиње су му долазиле и јеле из руке. Чинио је чуда: изворе воде је извео, васкрсавао мртве, изгонио демоне. Једном му је у посету дошла сама Пресвета Богородица са Светим апостолима Петром и Јованом. Благословили су то свето место и рекли да ће оно бити место спасења до краја света.
Имао сам прилику као владика да посетим то свето место – где су многи наши студенти и владике учили богословље. То је заиста духовно срце васељене и царске православне Русије.
Наравно, не можемо заборавити ни Кијево-Печерску лавру, која данас страда. То је сада Голгота. Али лавра Светог Сергија је васкрсење руског народа и свих православних.
Данас је велики дан. Ова црква брвнара, овде у Борогову, јесте мала али је посвећена великом светитељу. Он је једном приликом, када је изашао напоље, видео јато птица и чуо глас: „То ће бити твоји ученици у овој светињи.“
Ви сте данас, браћо и сестре, његови ученици. Ми као православни Срби морамо да сведочимо да се не стидимо своје вере.Наше Православље је светлост свим хришћанима. Ми смо сачували Православље онако како су проповедали Свети Апостоли, Свети Оци и свети Васељенски сабори. Други су мењали – једни мало, неки све. Ми смо остали верни Светом Предању и Лику Христовом.
Многи оци говоре да долази тешко време, онакво какво је описано у Откровењу Светог Јована Богослова. Појавиће се човек који ће се представљати као хуманиста и добити власт над читавим светом. Биће постављен као председник свих држава. Али ми православни ћемо знати да то није Христос. Препознаћемо га преко иконе Христове. Ми знамо како Господ изгледа.
Други хришћани су изгубили иконе – не знају, само претпостављају. Протестанти су то потпуно изгубили и по питању икона су скоро па блиски исламу. Зато ми, православни, имамо одговорност да сведочимо и другим хришћанима – да им покажемо пуноћу вере, богослужења, Светог Причешћа, Светих тајни.
Свети оци са Свете Горе су рекли да је ово време Православља. Али проблем је што су и наши људи заборавили шта је Православље. Заборавили смо, па се приклањамо другим учењима. А све имамо – Господа, Свете тајне, Духа Светога, Васељенске саборе, учење Отаца. Зато, прво ми морамо поново постати православни – а онда ће други сами прићи. Људи ће прилазити да се спасу.
Хвала свима који сте помогли да се ова црква Светог Сергија Радоњешког изгради. Његове мошти почивају у Лаври и хиљаде људи их походе. Тамо се догађају библијска чуда. Надамо се да ће тако бити и овде. Требају нам светитељи да нас чувају – попут Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Светог кнеза Лазара и других. Хвала свима који сте помагали и који ћете помагати. Имамо још пројеката – за децу, да имају где да се играју, а ми одрасли да се молимо.
Нека ничу светиње у нашој Епархији зворничко-тузланској. Нека се Богу молимо – тако ћемо опстати и сачувати нашу Републику Српску, која је данас нападнута.
Ми нисмо довољно мудри ако тога нисмо свесни. Имали смо велике мислиоце – читајмо их. Био сам недавно у Лелићу, код Светог владике Николаја – треба само њега и аву Јустина читати и све ће бити јасно. Бог нам је дао њих двојицу као светила, да нас воде ка спасењу, као и све друге свете из нашег рода.
Нека сте сви Богом благословени. Хвала оцу Мићи што се овде труди. Није лако у његовим габаритима, али је јунак и бори се.
Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Високопреосвећеног митрополита у порти храма дочекао је надлежни парох протонамесник Мићо Бабић, заједно са архијерејским намесником тузланским протојерејем-ставрофором Милошем Тришићем, бројним свештеницима, ђаконима и сабраним верним народом.
Након освећења храма и одслужене литургије, митрополит Фотије се обратио сабранима надахнутом беседом, у којој је поручио да је српски народ „позван да остане веран вери својих предака и да Православље буде његова светлост у мраку савременог света.“
– „Православни су чувари лика Христовог – они који ће у последња времена препознати лажног месију,“ истакао је митрополит Фотије, позвавши вернике да се не стиде своје вере и да остану у пуноћи православног Предања, Светих тајни и учења Светих отаца.
На предлог митрополита Фотија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве одликовао је Орденом Светог краља Милутина ктиторе и кумове храма у Борогову – хаџи Станка Загорца из Бановаца и Ристу Цванића из Борогова – за њихову љубав и несебичан труд у изградњи ове светиње.
Посебан духовни доживљај сабрању су својим појањем подарили Хиландарски појци, који су певали током освећења и Свете литургије. По завршетку богослужења, културно-уметничко друштво из Шековића извело је пригодан програм традиционалних и духовних песама и фолклора.
Сабрање је настављено уз трпезу љубави, а верни народ са простора Осмака и шире околине понео је из Борогова радост нове светиње као залог духовног обновљења и заједништва у Христу.
БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА
Драга браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и наше сабрање овде у Борогову, где смо дошли да осветимо ову цркву Светог Сергија Радоњешког, игумана читаве велике Русије. Тако га у народу зову и тако му пише у житију. Ко зна његово житије – заиста је тако. Велики је чудотворац и учитељ Православља.
Радујем се што смо данас могли да дођемо и осветимо ову цркву брвнару, какве су се дизале у ранија времена. Такву цркву је подигао и Свети Сергије Радоњешки у непроходној шуми, око 80 км од Москве, у месту које се данас зове Сергијев посад. Тамо је, кад је одлучио да буде монах, подигао дрвену црквицу у част Свете Тројице, и тако је почела да живи велика лавра Светог Сергија, која и данас доноси духовне плодове.
Зато бих овде пожелео да сви читамо житија светих: Светог Сергија Радоњешког, Светога Серафима Саровског, Свете Ксеније Петроградске, Свете Матроне Московске и многих других. Руси имају на хиљаде светитеља, али и ми Срби имамо дивне светитеље.
Данас обележавамо и спаљивање моштију Светог Саве на Врачару, када је Синан-паша наредио то зло дело. Читава Србија је хрлила ка Милешеви, где су мошти почивале, да се моли Светом Сави. Турци то нису могли да поднесу, па су спалили његове мошти. Али, како каже Свети владика Николај, то је био само нови подвиг – јер је Свети Сава постао и посмртни мученик за Христа. Свети Сава је ушао у срце нашег народа и ту пребива. Нико не може уништити оно што је Божије.
Свети Сергије је читав монашки живот био игуман. Живео је скромно, обучен као у врећу. Када би људи дошли у манастир, мислили би да је он обичан радник, не знајући да је игуман. Виђао је небеса отворена, а дивље животиње су му долазиле и јеле из руке. Чинио је чуда: изворе воде је извео, васкрсавао мртве, изгонио демоне. Једном му је у посету дошла сама Пресвета Богородица са Светим апостолима Петром и Јованом. Благословили су то свето место и рекли да ће оно бити место спасења до краја света.
Имао сам прилику као владика да посетим то свето место – где су многи наши студенти и владике учили богословље. То је заиста духовно срце васељене и царске православне Русије.
Наравно, не можемо заборавити ни Кијево-Печерску лавру, која данас страда. То је сада Голгота. Али лавра Светог Сергија је васкрсење руског народа и свих православних.
Данас је велики дан. Ова црква брвнара, овде у Борогову, јесте мала али је посвећена великом светитељу. Он је једном приликом, када је изашао напоље, видео јато птица и чуо глас: „То ће бити твоји ученици у овој светињи.“
Ви сте данас, браћо и сестре, његови ученици. Ми као православни Срби морамо да сведочимо да се не стидимо своје вере.Наше Православље је светлост свим хришћанима. Ми смо сачували Православље онако како су проповедали Свети Апостоли, Свети Оци и свети Васељенски сабори. Други су мењали – једни мало, неки све. Ми смо остали верни Светом Предању и Лику Христовом.
Многи оци говоре да долази тешко време, онакво какво је описано у Откровењу Светог Јована Богослова. Појавиће се човек који ће се представљати као хуманиста и добити власт над читавим светом. Биће постављен као председник свих држава. Али ми православни ћемо знати да то није Христос. Препознаћемо га преко иконе Христове. Ми знамо како Господ изгледа.
Други хришћани су изгубили иконе – не знају, само претпостављају. Протестанти су то потпуно изгубили и по питању икона су скоро па блиски исламу. Зато ми, православни, имамо одговорност да сведочимо и другим хришћанима – да им покажемо пуноћу вере, богослужења, Светог Причешћа, Светих тајни.
Свети оци са Свете Горе су рекли да је ово време Православља. Али проблем је што су и наши људи заборавили шта је Православље. Заборавили смо, па се приклањамо другим учењима. А све имамо – Господа, Свете тајне, Духа Светога, Васељенске саборе, учење Отаца. Зато, прво ми морамо поново постати православни – а онда ће други сами прићи. Људи ће прилазити да се спасу.
Хвала свима који сте помогли да се ова црква Светог Сергија Радоњешког изгради. Његове мошти почивају у Лаври и хиљаде људи их походе. Тамо се догађају библијска чуда. Надамо се да ће тако бити и овде. Требају нам светитељи да нас чувају – попут Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Светог кнеза Лазара и других. Хвала свима који сте помагали и који ћете помагати. Имамо још пројеката – за децу, да имају где да се играју, а ми одрасли да се молимо.
Нека ничу светиње у нашој Епархији зворничко-тузланској. Нека се Богу молимо – тако ћемо опстати и сачувати нашу Републику Српску, која је данас нападнута.
Ми нисмо довољно мудри ако тога нисмо свесни. Имали смо велике мислиоце – читајмо их. Био сам недавно у Лелићу, код Светог владике Николаја – треба само њега и аву Јустина читати и све ће бити јасно. Бог нам је дао њих двојицу као светила, да нас воде ка спасењу, као и све друге свете из нашег рода.
Нека сте сви Богом благословени. Хвала оцу Мићи што се овде труди. Није лако у његовим габаритима, али је јунак и бори се.
Живели! Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
ОСМАЦИ БОРОГОВО СВЕТИ СЕРГИЈЕ РАДОЊЕШКИ ОСВЕЋЕЊЕ ОРДЕН НАЧЕЛНИК РАДАН САРИЋ
