О БОРБИ СА ПОМИСЛИМА
 
Борба са помислима поче већ у Рају,
када лукави прародитељима нашапну
да Бога не слушају:
- Нећете ви умрети,
већ ћете као богови бити,
знаћете шта је добро а шта је зло,
а Бог им већ претходно рече:
- Са овог дрвета немојте јести,
јер ако од овога плода окусите
- умрећете
 
И прародитељи не послушаше Бога
- човекољубивог Оца,
већ примивши нашаптај
- помисао човекомрсца
и окусише од тога плода,
и истога тренутка благодат изгубише
телесни, мртви и наги
од благодати остадоше,
и почеше се од Бога скривати,
јер преступивши Заповест Божију
- изгубише и љубав Његову,
јер је Бог наш Љубав,
а Оци давно рекоше да се Бог наш
у Својим Заповестима крије,
и ко Заповести преступа
- од Бога се удаљује
 
Када су једног монаха питали:
- Шта ти радиш толико
у келији пребивајући?
он им рече:
- Борим се са помислима,
јер је речено да ко хоће
савршен живот да буде,
он мора и умом савршен бити,
не само делом
него и мишљу не грешити,
отуда су Оци говорили
да је подвижницима вере
умно расуђивање (диакрисис),
неопходно у борби
разликовања помисли,
јер су Оци знали
да их мисао од Бога - у Рај враћа,
а од нечастивога - у ад низводи
 
Када се Господ Светом Старцу Силуану
на Светој Гори јави, рече му:
- Држи ум свој у аду и не очајавај,
неки од Отаца то разумеше као поруку
људима овога последњег века,
јер се данас до безмерја умножи
мислена борба и та искушења,
посебно преко онога,
што Свети Козма Етолски назива
- алала и балала,
преко телефона, мобилних телефона,
као и других разних
дигиталних апарата,
преко којих демони,
као мислени пали духови,
много лакше
данашњи свет поробљују,
посебно децу,
зато се овај век назива
веком мислене борбе,
па ко у тој борби победи
- победник духовни ће бити
 
Шта древни Оци рекоше
о овој суптилној
и подмуклој борби названој
- борба са помислима (демонима),
Антоније Велики рече
да онај ко се сећа и мисли
о изласку душе из тела,
о смрти - неће никад згрешити,
а Марко Подвижник је говорио
да се о свакој помисли треба старати,
јер ни једна пред Богом скривена није,
Оци су у помислима
насртаје демона видели,
и зато су упозоравали
да онај који демонску,
богопротивну мисао у ум прими
и почне њоме да се бави,
она полако, полако
из ума у срце силази
и кад тамо "затрудни",
онда ће она и делом завршити
и тако ће мисао дело постати
 
Зато су Оци говорили
о великом значају ове
мисаоне борбе у животу
сваког хришћанина
и подвижника вере,
онај који у тој борби са помислима
победи демонске силе
- њему ће анђели приступити,
као што приступише Господу у пустињи
кад Он пре своје јавне проповеди
- три демонска кушења победи
(хлеба - тела, сујете и таштине и на крају
властољубља и среброљубља),
јер та искушења пред свима нама
у животу стоје,
и зато нам Господ даде
пост и молитву
да бисмо се борили са њима,
као и дар разликовања духова
да бисмо могли знати
- која је помисао од Бога,
а која од лукавога
 
Митрополит Фотије

---