ДОБРОТОЉУБЉЕ
ПОЕТСКА ТРИЛОГИЈА
 

 
О ДОБРОТОЉУБЉУ
 
О Добротољубљу,
да ли је могуће писати,
да ли је могуће певати
о преподобним Оцима и Матерама,
који све оставише
и као Апостол Павле
- за трице сматраше,
да би Христа задобили,
Који је Алфа и Омега,
Први и Последњи
и Онај Који долази
свету да суди
 
Добротољубље,
то су покајања сузе,
то су метаније
пред Богом и људима,
то су уместо ноћи - бденија,
уместо дана - свтлост Тавора,
то су Јеванђеља и Житија,
то је Христос
продужен кроз историју,
пророштва и визије
светих пророка,
проповеди светих Апостола,
то су свете поуке - Светима,
ту су ангелска небеска крила,
ту се о Крсту и Распећу говори,
ту се Васкрсење Христово
сведочи
 
Добротољубље,
у њему су сабрани сви бисери,
поуке светих Отаца и Матера,
шта они о Богу Створитељу рекоше
- Небеском Оцу, Христу Спаситељу,
Духу Светом Утешитељу,
о Цркви, о спасењу,
о Адаму, о Рају, о Еви,
о благодати и смирењу,
о демонској гордости,
о покајању и кротости
којима су Свети Царство Небеско
и Христа задобили,
о посту и молитви,
о чувању чула
језика, уста, очију и ушију,
о борби са помислима,
о богословљу,
Крсту и Васкрсењу Христовом,
о добрим пастирима,
о најамницима,
о древним Оцима,
Добротољубље је ризница поука,
ризница спасења,
у Добротољубљу је скривена тајна
Крста и Васкрсења
 
 
ДОБРОТОЉУБЉЕ
О ТРИ ВРЛИНЕ 

Покајање
 
Авва Антоније рече:
- Не уздај се у своју праведност,
већ притичи покајању,
а авва Исаије додаје:
- Без покајања,
да ли би било спасења?
док Свети Марко Подвижник
покајање види као подвиг
очишћења помисли,
непрестану молитву и трпљење,
за Светог Листвичника покајања је
- обновљење Крштења
и Завета са Богом,
док Свети Јефрем Сирин
покајање назива дверима милосрђа
- дверима спасења
 
Послушност
 
Да чујемо
шта о послушности рекоше
свети Оци и Матере
у ове наше "непослушне" дане,
Свети Нил Синајски рече,
да се демони боре послушника
од духовног Оца да одвоје,
многи Оци су рекли
да нас послушање
Христу уподобљава
и да је Господ образац
новозаветног послушања,
непослушањем је Адам
Рај изгубио,
а послушањем и смирењем
човек се у Рај враћа,
послушање је врлина
коју Оци поставише
изнад поста и молитве,
јер послушника упоредише
са добровољним мученицима
 
Кротост
 
- Научите се од мене,
јер сам ја смирен
и кротак срцем, рече Господ,
а псалмопојац Давид пева:
- Научиће Господ кротке
путевима Својим,
Оци говорише да у кратком срцу
- премудрост пребива,
а Свети Нил Синајски молитву
плодом кротости назва,
Свети Јефрем Сирин учаше
да су молитва и кротост
оно што учвршћује подвижника
у страху Господњем
и да се кротошћу руши
сва сила кнеза овога света,
а док Зосима Палестински каже
да је кротост у подражавању
и уподобљавању Христу
 
 
ДОБРОТОЉУБЉЕ
О ТРИ СТРАСТИ 

Добротољубље се држи
апостолских правила
да се треба добра држати,
а зло избегавати,
зато смо најпре писали
о три врлине,
покајању, послушању и кротости,
које подвижника вере враћају
у наручје Оца Небеског - Бога,
а сада ћемо писати
о три погубне страсти
које Оци упоређују
са отровом змије:
о гордости, осуђивању
и среброљубљу,
и ако неко
овим страстима робује,
по Оцима,
он још увек у Египту
- земљи смрти,
а пошто Бог жели спасење свих,
Он и њих и све позива
на пут покајања,
живота и спасења
 
Гордост
 
Оци рекоше да је гордост
свестраст, свегрех,
и да је само она довољна
да удаљи човека
од Бога и ближњег,
авва Антоније је своје ученике
упућивао да ћуте,
како би се од гордости чували,
док по Јовану Касијану
постоје две врсте гордости
- духовна и телесна,
те да је гордост извор
свих грехова и преступа,
Премудри Соломон је
богомудро рекао:
- Нечист је пред Богом
свако ко се надима,
а Нил Синајски поучава:
- Чувајте се гордости, да не бисте
Бога за свог противника имали,
Свети Лествичник каже да је
први степен гордости - таштина,
други степен - осуђивање ближњега,
а трећи, крајњи - одбацивање Бога
 
Осуђивање
 
Добротољубље на много места
говори о осуђивању и указује
на погубност ове страсти,
иако је Господ у Јеванђељу већ рекао:
- Не судите, да вам се не суди,
Свети Антоније, учитељ пустиње
је поучавао:
- Не осуђуј никога, јер је то твој пад,
а Марко Подвижник каже
да осуђивање запечаћује
човекова зла дела,
док су Оци говорећи
о овој погубној страсти рекли,
да је неосуђивање ближњега
- најкраћи пут за добијање опроштаја,
у Житијима Светих се често
наводи пример једног
неподвижника међу монасима
који се ипак спасао,
јер никада и никога није осуђивао,
онај ко суди и осуђује ближњега,
узурпира за себе место Самога Бога,
јер је Бог Отац само Сину
дао власт да свету суди,
и Он ће судити
по Својој Љубави
 
Среброљубље
 
Света Црква, Сабори и Оци,
када о овој погубној страсти говоре
- исто говоре,
среброљубље кореном
сваког зла назваше,
мајком тврдичлука и страшћу
земаљског богаћења (Лествичник),
а о овој страсти је све речено
у причи О богаташу и убогом Лазару,
богаташ нема имена,
њему је богатство све,
он за богатство живи
и богатству служи,
док убоги Лазар,
сиромах, али чистога срца
- удостоји се Царства Небеског,
кушањем у пустињи показано је
да су страсти властољубља
и среброљубља
- најдуговечније страсти
које прате човека до дубоке старости,
и да је једини лек за њих
повратак Богу у покајању
и служење Богу,
а не мамону (богатству)
 
Митрополит Фотије

---