Митрополит Фотије - МАТИЈИН ЈЕЗИК
МАТИЈИН ЈЕЗИК
Зашто се мора песма
Матијиним језиком писати,
понекад мора,
другачије се не може написати,
не може записати,
ево, ја бих,
али не може,
зато ћу морати као Матија
бар' почети
Рече ми један чоек,
па где су они који до јуче
о лепоти природе говорише,
и дивне то беседе бише
- све сузе навираше,
о птицама,
о цвећу, о дрвећу,
о потоцима, о ливадама
и кроз њих стазама,
о томе да природа душу има,
а старац Тадеј је говорио
да цвеће и природа знају
да ли их ми волимо,
и сад, када је све то угрожено,
ни речи, ни слова,
ма каква природа ова
Питамо се, кад су они
били искрени,
кад су говорили, или ћутали
раније или сада?
изгледа ипак сада,
јер свети старац Силуан је
на травку и црва пазио,
да их не би погазио
- толико је љубави имао,
да, према творевини
којом људи са Богом заједничаре,
а шта тек би са теолозима-еколозима
који говорише о свештеном односу
према природи,
сад их нема,
изгледа да се чувају
да не би имали проблема,
а о природи ће се моћи
и касније говорити,
кад се све утиша,
а можда нас тада и не буде више,
али нека
- природа све записује и пише
Данас многи хоће
Србију да прекопају,
а потом можда крену
и на Српску,
да њихову богомдану лепоту затру,
то што нико својој земљи
не би учинио,
ал' због тога није ни зарадио,
ми када се обогатимо
све ћемо да позлатимо,
и свакоме ко би са нама,
медаљу од злата
окачићемо око врата,
не као спортистима,
већ као онима
који ту медаљу добише,
што отаџбине немају више,
јер је судбина
Содома и Гомора задеси,
као што у Библији пише,
да не би овако било
покушајмо Србију и Српску
да сачувамо,
јер нам их Бог даде,
да буду понос и украс
за генерације младе
Митрополит Фотије
Зашто се мора песма
Матијиним језиком писати,
понекад мора,
другачије се не може написати,
не може записати,
ево, ја бих,
али не може,
зато ћу морати као Матија
бар' почети
Рече ми један чоек,
па где су они који до јуче
о лепоти природе говорише,
и дивне то беседе бише
- све сузе навираше,
о птицама,
о цвећу, о дрвећу,
о потоцима, о ливадама
и кроз њих стазама,
о томе да природа душу има,
а старац Тадеј је говорио
да цвеће и природа знају
да ли их ми волимо,
и сад, када је све то угрожено,
ни речи, ни слова,
ма каква природа ова
Питамо се, кад су они
били искрени,
кад су говорили, или ћутали
раније или сада?
изгледа ипак сада,
јер свети старац Силуан је
на травку и црва пазио,
да их не би погазио
- толико је љубави имао,
да, према творевини
којом људи са Богом заједничаре,
а шта тек би са теолозима-еколозима
који говорише о свештеном односу
према природи,
сад их нема,
изгледа да се чувају
да не би имали проблема,
а о природи ће се моћи
и касније говорити,
кад се све утиша,
а можда нас тада и не буде више,
али нека
- природа све записује и пише
Данас многи хоће
Србију да прекопају,
а потом можда крену
и на Српску,
да њихову богомдану лепоту затру,
то што нико својој земљи
не би учинио,
ал' због тога није ни зарадио,
ми када се обогатимо
све ћемо да позлатимо,
и свакоме ко би са нама,
медаљу од злата
окачићемо око врата,
не као спортистима,
већ као онима
који ту медаљу добише,
што отаџбине немају више,
јер је судбина
Содома и Гомора задеси,
као што у Библији пише,
да не би овако било
покушајмо Србију и Српску
да сачувамо,
јер нам их Бог даде,
да буду понос и украс
за генерације младе
Митрополит Фотије