Петрово – МИХОЉДАН крсна слава општине
Кад су све силе правилно послагане онда ниједан орган у нама не трпи, каже старац Тадеј. Тада је човек увек крепак, здрав и доброг расположења и благодари Богу на свим даровима, и Цркви на свему што она чини за његово спасење, рекао је између осталог Епископ Фотије у данашњој бесједи.
У сриједу 12. октобра 2022. када наша света Црква прославља преподобног Киријака Отшелника , у храму Покрова Пресвете Богородице у Петрову Свету Архијерејску Литургију служио је Архипастир Епархије зворничко-тузланске господин Фотије.
Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Гаврило, игуман Манастира Озрен; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереји-ставрофори Душко Видовић и Радослав Милановић, као протођакон Немања Спасојевић.
Надлежни свештеник јереј Јовица Лазаревић топлом добродошлицом дочекао је Епископа Фотија благодрећи владици што је указао част те посјетио ову парохију подно Озрен горе.
Преосвећни владика Фотије је у својој бесједи исказао радост што је данас у Петрову на овај дивни и велики празник светог Киријака Отшелника – Михољдан.
- Свети Киријак је родом из Коринта, али се подвизавао у Светој Земљи. Био је ученик двојице великих стараца - старца Јефтимија и потом старца Герасима Јорданског, светитељâ, подвижникâ и чудотворацâ. Био је крупан растом. Јунак. Постио је строго до краја живота, а живео је 109 година и увек био крепког здравља. Значи, није му пост сметао како кажу данас поједини. Пост ништа не смета. Пост јача у нама духовне силе. Данас се сећамо њега, његовог подвига и учења подвижничког, аскетског. Сличног Лествици и другим Оцима пустиње који су нас учили да је једини непријатељ људског рода демон и демонске силе. Апостол Павла каже да наша борба није против тела и крви - мислећи на другог човека и самог себе јер може неко да има негативан однос и према свом сопственом телу презирући га – него против духова који су у поднебесју (Еф. 6,12). Који су то духови? То су демонске силе. Иза свакога греха, иза сваке греховне помисли стоје демонске силе. Помисли су њихово оружје. Наша мудрост је у томе да препознамо какве помисли нам долазе. Да ли су те помисли од Бога – добре, благочестиве, хришћанске - или су помисли зла – мрзи овога, уби онога, презри овога, одбаци онога. То је мислена борба и ту су Оци пустиње најдаље отишли у препознаваљу духова и помисли.
- Ових дана сам писао песму о светом пророку Мојсију - наставио је владика своју беседу - највећем духовном вођи Старога Завета. Родоначелнику старозаветног Израиља. Некако сам се подсетио да је библијска историја Старог Завета подељена у три периода, поготово Излазак из Египта са пророком Мојсијем. Мојсије је живео 40 година у Египту, са народом божјим је путовао кроз пустињу 40 година до Обећане земље – Палестине. Имао је 120 година кад се упокојио. Можемо рећи и да историчари новозаветне Цркве такође деле историју на три дела. Први период гоњена, до 313. године и слободе хришћанства под Константином Великим. Затим други период до раскола Источне и Западне цркве 1054. године, и трећи период који траје до данас. Тројична је библијска историја и људи су тројична бића састављена од тела, душе и духа. То је икона Свете Тројице у нама, јер ми смо саздани по лику Свете Тројице. Свети оци у пустињи су успели да направе склад између те три силе у човеку – тела, душе и духа. Разбијено и искривљено је дошло у божански поредак и ти људи су почели да литургишу, да функционишу – речено речју коју лакше разумемо. Почели су да живе у складу са свим богомданим силама у човековом бићу и личности. Душа је усклађена са телом. Дух руководи душом. Дух и душа руководе телом. То је једна хармонија. То је божански поредак. То је духовно стање у ком је био Адам пре пада. Ми смо позвани да такву хармонију васпоставимо у своме животу и у наше време. Без обзира да ли живимо у манастиру или у парохији, граду – тај поредак треба да вратимо у себе и да те богомдане силе у нама правилно функционишу. Кад су све силе правилно послагане онда ниједан орган у нама не трпи, каже старац Тадеј. Тада је човек увек крепак, здрав и доброг расположења и благодари Богу на свим даровима, и Цркви на свему што она чини за његово спасење, рекао је између осталог Епископ Фотије у данашњој бесједи.
У току литургије освештан је нови фрескопис и служен је парастос за све пострадале који су своје животе положили у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату.
На крају литургијског сабрања владика Фотије је одликовао пароха петровљанског – оца Јовицу Лазаревића достојанством протонамјесника. А за несебичну помоћ овој црквеној општини Архијерејску похвалницу су добили Слађан и Стоја Алексић.
Преподобни Киријак Отшелник је дан и крсна слава Општине Петрово те је Преосвећени владика посјетио општинску управу гдје је благословио славске дарове и преломио крсни колач са начелником општине г. Озреном Петковићем.
Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Гаврило, игуман Манастира Озрен; протојереј-ставрофор Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански; протојереји-ставрофори Душко Видовић и Радослав Милановић, као протођакон Немања Спасојевић.
Надлежни свештеник јереј Јовица Лазаревић топлом добродошлицом дочекао је Епископа Фотија благодрећи владици што је указао част те посјетио ову парохију подно Озрен горе.
Преосвећни владика Фотије је у својој бесједи исказао радост што је данас у Петрову на овај дивни и велики празник светог Киријака Отшелника – Михољдан.
- Свети Киријак је родом из Коринта, али се подвизавао у Светој Земљи. Био је ученик двојице великих стараца - старца Јефтимија и потом старца Герасима Јорданског, светитељâ, подвижникâ и чудотворацâ. Био је крупан растом. Јунак. Постио је строго до краја живота, а живео је 109 година и увек био крепког здравља. Значи, није му пост сметао како кажу данас поједини. Пост ништа не смета. Пост јача у нама духовне силе. Данас се сећамо њега, његовог подвига и учења подвижничког, аскетског. Сличног Лествици и другим Оцима пустиње који су нас учили да је једини непријатељ људског рода демон и демонске силе. Апостол Павла каже да наша борба није против тела и крви - мислећи на другог човека и самог себе јер може неко да има негативан однос и према свом сопственом телу презирући га – него против духова који су у поднебесју (Еф. 6,12). Који су то духови? То су демонске силе. Иза свакога греха, иза сваке греховне помисли стоје демонске силе. Помисли су њихово оружје. Наша мудрост је у томе да препознамо какве помисли нам долазе. Да ли су те помисли од Бога – добре, благочестиве, хришћанске - или су помисли зла – мрзи овога, уби онога, презри овога, одбаци онога. То је мислена борба и ту су Оци пустиње најдаље отишли у препознаваљу духова и помисли.
- Ових дана сам писао песму о светом пророку Мојсију - наставио је владика своју беседу - највећем духовном вођи Старога Завета. Родоначелнику старозаветног Израиља. Некако сам се подсетио да је библијска историја Старог Завета подељена у три периода, поготово Излазак из Египта са пророком Мојсијем. Мојсије је живео 40 година у Египту, са народом божјим је путовао кроз пустињу 40 година до Обећане земље – Палестине. Имао је 120 година кад се упокојио. Можемо рећи и да историчари новозаветне Цркве такође деле историју на три дела. Први период гоњена, до 313. године и слободе хришћанства под Константином Великим. Затим други период до раскола Источне и Западне цркве 1054. године, и трећи период који траје до данас. Тројична је библијска историја и људи су тројична бића састављена од тела, душе и духа. То је икона Свете Тројице у нама, јер ми смо саздани по лику Свете Тројице. Свети оци у пустињи су успели да направе склад између те три силе у човеку – тела, душе и духа. Разбијено и искривљено је дошло у божански поредак и ти људи су почели да литургишу, да функционишу – речено речју коју лакше разумемо. Почели су да живе у складу са свим богомданим силама у човековом бићу и личности. Душа је усклађена са телом. Дух руководи душом. Дух и душа руководе телом. То је једна хармонија. То је божански поредак. То је духовно стање у ком је био Адам пре пада. Ми смо позвани да такву хармонију васпоставимо у своме животу и у наше време. Без обзира да ли живимо у манастиру или у парохији, граду – тај поредак треба да вратимо у себе и да те богомдане силе у нама правилно функционишу. Кад су све силе правилно послагане онда ниједан орган у нама не трпи, каже старац Тадеј. Тада је човек увек крепак, здрав и доброг расположења и благодари Богу на свим даровима, и Цркви на свему што она чини за његово спасење, рекао је између осталог Епископ Фотије у данашњој бесједи.
У току литургије освештан је нови фрескопис и служен је парастос за све пострадале који су своје животе положили у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату.
На крају литургијског сабрања владика Фотије је одликовао пароха петровљанског – оца Јовицу Лазаревића достојанством протонамјесника. А за несебичну помоћ овој црквеној општини Архијерејску похвалницу су добили Слађан и Стоја Алексић.
Преподобни Киријак Отшелник је дан и крсна слава Општине Петрово те је Преосвећени владика посјетио општинску управу гдје је благословио славске дарове и преломио крсни колач са начелником општине г. Озреном Петковићем.
КИРИЈАК ОТШЕЛНИК МИХОЉДАН ГРАДСКА СЛАВА ПЕТРОВО ОЗРЕН НАЧЕЛНИК ОЗРЕН ПЕТКОВИЋ
