ТЕСЛИЋ: ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „СРПСКА ПРИЧА“
Јасенова: Парастос цивилима побијеним у Другом свјетском рату
У недјељу 26. септембра т. г. на Гричу у Јасенови је одржан редовни годишњи парастос Србима који су у Другом свјетском рату као недужни цивили побијени од стране партизанске јединице.
Парастос су служили мјесни свештеници: протојереј-ставрофор Миладин Вуковић и јереј Тадија Никчевић.
У свом обраћању прото Миладин је напоменуо да је овај догађај само један у низу великих злочина који су током Другог свјетског рата чињени над недужним српским становништвом а о којима треба свједочити у оквиру литургијског сјећања.
Парастосу су присуствовали потомци и сродници пострадалих те представници мјесне Борачке организације Горњи Теслић.
Истог дана и истим поводом, у вечерњим часовима у великој сали Дома Просвјете у Теслићу организована је трибина на тему 80 – годишњица оснивања концентрационог логора Јасеновац и злочина над српским становништвом у НДХ.
Предавач Немања Девић, доктор историје и стални радник на Институту за савремену историју у Београду, приближио је феномен српског страдања у Другом свјетском рату и присутнима представио књиге које говоре на ту тему : Српска Прича и Босанска Голгота.
Овом трибином учињен је значајан допринос да се страдање у Јасенови поново врати у простор свједочења и памћења.
Ђакон Александар Митровић
П А М Т И М О И П О Д С Ј Е Ћ А М О !
Злочин који је извршен над цивилним становништвом на Гричу у Јасенови, иако по свом обиму срећом доста мањи од онога у Влајићима има, и поред тога, карактер масовног страдања и други је по броју жртава у теслићком крају током Другог свјетског рата.
Међутим, овдје је нарочито карактеристично то што је ( за разлику од Влајића ) џелат носио другу униформу (партизанску), али је и у овом случају имао мотив потпуно истовјетан оном у Влајићима, а то је: да Срба остане што мање, а да о самом догађају нема нико право да се икада интересује. Дакле, намјера још свирепија. И нажалост, у званичној форми тако је и остало, пошто ове жртве никад и нигдје и нису озваничене као жртве, већ, каквог ли обезврјеђења, као лица – умрла природном смрћу!
И овдје се десило све у једном трену.
У раним јутарњим сатима 26. септембра 1944. године, једна мања јединица Деветнаесте средњобосанске НОУ бригаде (претходно звана Тешањско-теслићка), састављена претежно од припадника сеоске муслиманске милиције, добила је „специјални“ задатак; пронаћи и ликвидирати четничку јединицу. Иако у селу, а ни близу села није било никаквих четника, што им је олакшало намјеру, већ на уласку у село убили су једног цивила (чувени ковач Илија Кваснић), а онда стигнувши већу групу Јасеноваца цивила у збјегу, повежу седморицу одабраних, изведу их на брдо „Грич“ и измасакрирају митраљеским рафалима. Призор је био стравичан (тијела потпуно раскомадана), и пошто их породице нису могле засебно сахранити, покопани су у заједничку гробницу, гдје и данас почивају уз прилично скромно уређено спомен-обиљежје.
Опијело и парастос страдалницима на самом мјесту злочина обављено је тек 2013. године и од тада се сваке године у недјељу пред Крстовдан чини годишњи парастос.
Одбор који је формиран с циљем да ово мјесто страдања правилно обиљежи и да овом догађају да званични и јавни карактер чини напоре да парцелу на којој се десио злочин преведе у посјед Цркве те тиме стекне први услов да се мјесто страдања обиљежи, макар скромним олтаром.
Алекса Касаповић, потомак пострадалих
Парастос су служили мјесни свештеници: протојереј-ставрофор Миладин Вуковић и јереј Тадија Никчевић.
У свом обраћању прото Миладин је напоменуо да је овај догађај само један у низу великих злочина који су током Другог свјетског рата чињени над недужним српским становништвом а о којима треба свједочити у оквиру литургијског сјећања.
Парастосу су присуствовали потомци и сродници пострадалих те представници мјесне Борачке организације Горњи Теслић.
Истог дана и истим поводом, у вечерњим часовима у великој сали Дома Просвјете у Теслићу организована је трибина на тему 80 – годишњица оснивања концентрационог логора Јасеновац и злочина над српским становништвом у НДХ.
Предавач Немања Девић, доктор историје и стални радник на Институту за савремену историју у Београду, приближио је феномен српског страдања у Другом свјетском рату и присутнима представио књиге које говоре на ту тему : Српска Прича и Босанска Голгота.
Овом трибином учињен је значајан допринос да се страдање у Јасенови поново врати у простор свједочења и памћења.
Ђакон Александар Митровић
П А М Т И М О И П О Д С Ј Е Ћ А М О !
Злочин који је извршен над цивилним становништвом на Гричу у Јасенови, иако по свом обиму срећом доста мањи од онога у Влајићима има, и поред тога, карактер масовног страдања и други је по броју жртава у теслићком крају током Другог свјетског рата.
Међутим, овдје је нарочито карактеристично то што је ( за разлику од Влајића ) џелат носио другу униформу (партизанску), али је и у овом случају имао мотив потпуно истовјетан оном у Влајићима, а то је: да Срба остане што мање, а да о самом догађају нема нико право да се икада интересује. Дакле, намјера још свирепија. И нажалост, у званичној форми тако је и остало, пошто ове жртве никад и нигдје и нису озваничене као жртве, већ, каквог ли обезврјеђења, као лица – умрла природном смрћу!
И овдје се десило све у једном трену.
У раним јутарњим сатима 26. септембра 1944. године, једна мања јединица Деветнаесте средњобосанске НОУ бригаде (претходно звана Тешањско-теслићка), састављена претежно од припадника сеоске муслиманске милиције, добила је „специјални“ задатак; пронаћи и ликвидирати четничку јединицу. Иако у селу, а ни близу села није било никаквих четника, што им је олакшало намјеру, већ на уласку у село убили су једног цивила (чувени ковач Илија Кваснић), а онда стигнувши већу групу Јасеноваца цивила у збјегу, повежу седморицу одабраних, изведу их на брдо „Грич“ и измасакрирају митраљеским рафалима. Призор је био стравичан (тијела потпуно раскомадана), и пошто их породице нису могле засебно сахранити, покопани су у заједничку гробницу, гдје и данас почивају уз прилично скромно уређено спомен-обиљежје.
Опијело и парастос страдалницима на самом мјесту злочина обављено је тек 2013. године и од тада се сваке године у недјељу пред Крстовдан чини годишњи парастос.
Одбор који је формиран с циљем да ово мјесто страдања правилно обиљежи и да овом догађају да званични и јавни карактер чини напоре да парцелу на којој се десио злочин преведе у посјед Цркве те тиме стекне први услов да се мјесто страдања обиљежи, макар скромним олтаром.
Алекса Касаповић, потомак пострадалих
ПРОМОЦИЈА КЊИГА ТЕСЛИЋ ПАРАСТОС ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ СТРАДАЊЕ СРБА ЈАСЕНОВА
