НОВОМУЧЕНИЦИ ЦРКВЕ

Изашао из штампе нови 383. број „Православног мисионараˮ: Новомученици Цркве (јануар-фебруар, 2022)
 
У радости празника Сретења Господњег, изашао је из штампе нови јануарско-фебруарски 383. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број посвећен је теми „Новомученици Црквеˮ.
Садржај 383. броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе почиње уредничким уводником. ПрезвитерОливер Суботић на почетку свог казивања чини осврт на богослужбену радост Божића указујући да радост празника Рождества Христова садржи и свештени спомен на прве мученике, о чему сведочи прослављање празника Светог првомученика и архиђакона Стефана, 20. 000 мученика никомидијских, као и свештени спомен на 14. 000 младенаца Витлејемских. У свом уводном казивању наш уредник је указао да и наша савремена историја сведочи о мученичком страдању великог броја деце и народа у Јасеновцу, подсећајући да је на нама да памтимо, али да не злопамтимо.

Редакција доноси интегрални текст Светосавске беседе г. Оливера Антића, амбасадора Републике Србије у Португалији, који је у свом Светосавском слову подсетио да је целокупан живот Светог Саве био саткан од свештене символике и чудâ.

Први део овог броја „Православног мисионараˮ употпуњује ауторски текст катихете Бранислава Илића, под насловом: „Значај верске наставе као катихезе која извире из Литургије и води ка њојˮ. Повод за наведени текст је двадесетогодишњица поновног успостављања верске наставе у образовном систему Републике Србије.  Верска настава као предмет утемељена је на црквеној катихези која извире из Литургије, а свој смисао и циљ налази, управо у њој као предокусу Царства небеског. Кроз верску наставу која је утемељена на наведеним основама Црква Христова остварује на делу једно од основних својстава њеног бића – мисију. Црква верском наставом као катихезом сведочи Царство Божије. Велика је корист од верске наставе у школама, јер поред своје мисије и свештеног задатка, присуство вероучитеља у колективу и међу ученицима утиче да се мисија прошири и на онај делатни сегмент, истакао је катихета Бранислав у свом тексту.

Читаоци првог броја у 2022. години имају прилику да се поуче читајући разговор са презвитером Николом Мићаковићем, парохом при храму Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси. Отац Никола је са пастирске стране указао на важност богослужења и нашег учешћа у њему, а као дугогодишњи појац поучио је о значају црквеног песништва и појања. Будући да Богу и роду служи при храму Светог Василија Острошком на Бежанијској Коси, отац Никола је нашим читаоцима представио литургијску заједницу наведеног храма. Дух времена у коме живимо има један категорички иператив: carpediem (уграби дан), док са друге стране по речима Преподобног Аве Јустина Ћелијског, дух Христове Вечности носи свој императив: ,,carpeaeternitatem“ (уграби Вечност)! Вера, нада и љубав, су најлепше категорије људске душе, помоћу којих се боримо за Вечни живот. Предукус истинске радости можемо доживети у Цркви Христовој која дише Васкрсењем, Светотајинским животом, непрестаним сусретом Богочовека и човека у Светој тајни Евхаристије, и која је најбољи васпитач ка Христу, рекао је презвитер Никола Мићаковић у разговору који је водио катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ.

Дугогодишњи сарадник мисионарског гласила Српске Цркве Небојша Ћосовић доноси превод са руског разговора са архимандритом Јануаријем (Илијевић), а који је насловљен: „Где је савремена литература, која би показала радост Царства Божијег овде и сада?ˮ.
Др Александар Милојков за рубрику „У дијалогу са атеизмомˮ пише о Онтологији и етици и (не)стварности личности. Личност се показује као кључни појам, којим човека разликујемо од осталог живог света и који представља разлог или главни аргумент у нашем ставу да је оправдано различито поступање према човеку (различито вредновање човека као бића) у односу на поступање према осталом живом свету, истиче у свом тексту др Александар.

Тематски део броја који је посвећен новомученицима Цркве, својим ауторски текстом отвара ђакон Владимир Пекић, служитељ при Световаведењској обитељи у Београду. У свом тексту под насловом „Мучеништво – савремено сведочење хришћанске вереˮ, ђакон Владимир указује да су сви страдали у последњих неколико векова, названи новомученицима, живи су сведоци васкрсења, вере која превазилази ум. Сваки од њих својим ћутљивим, често непознатим страдањем, поругом и смрћу коју је претрпео показује лепоту и дубину хришћанске вере која буди у човеку занос и лепоту, слично двојци ученика који сусрећу васкрслог Христа на путу за Емаус (Лк 24, 32).

На текст ђакона Владимира ослања се текст Митрополита диоклијскогКалистоса – Калиста Вера, под насловом „Семе Цркве: мучеништво као свеопшти призивˮ. Превод наведеног текста са руског језика сачинио је наш сарадник Небојша Ћосовић.
О Светом СвештеномученикуЈоаникију црногорско-приморском пише наш нови сарадник који је прибројан сталним ауторима, протопрезвитер-ставрофор мр Слободан-Бобан Јокић, архијерејски намесник никшићки. Никшићки прота је предочио житије Светог свештеномученикаЈоаникија и подсетио на да је први тропар и кондакновопросијавшемСвештеномученикуЈоаникију бокешком и црногорско-приморском и са њиме пострадалим од безбожникâсвештеномученицима и новомученицима, написао блаженопочивши Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски +Амфилохије 1999. године.

Маријана Пилиповић, наша нова сарадница у овом мисионарском делу, доноси нам текст о Светој новомученици Босиљки из Пасијана.

У наставку тематског дела овог броја, наши читаоци су у прилици да прочитају текст др Ђорђа Вуковића о Светом новомученику Стефану Троношком, као и текст др Марије Лазаревић о Новомученицима из Драганца.

У рубрици „Хришћански животˮ објављен је превод првог дела разговора са протојерејемМаксимом Козловим, који поучава о савременом животу Цркве, о значају хришћанске породице, као и о улози деце на богослужењу.

Рубрика „Вишедетне хришћанске породицеˮ доноси подробну причу о породици Јовановић из Раковице.

Наш сарадник и сатрудник Раде Булајић доноси трећи део текста о рукописном наслеђу манастира Острог, указујући на значајан знаменитог игумана острошког архимандрита Серафима Кашића. Отац Серафим Кашић несумњиво је једини настојатељ манастира Острог који је иза себе оставио мемоарске списе. Листови на којима је исписан садржај успомена обавијени су са два картонска омота: на горњем картонском омоту дословно је исписано: Љетописархим. Серафима (рукопис), подсећа аутор текста.

У рубрици „Света Земљаˮ читаоци могу да се упознају са манастиром Светог Теодосија Киновијарха, првим општежитељним манастиром у Палестини. Смештен је 11 километара источно од Витлејема, у Јудејској пустињи, на западној обали реке Јордан. У јурисдикцији је Јерусалимске патријаршије.

О хиландарској келији Преображења Господњег, познатијој под називом „Патерицаˮ, читаоци могу да читају у рубрици „Света Гораˮ. Келија има малу библиотеку, реликвијар и чува сасуде још од 16. века. Келија Патерица има и своју малу економију на којој се узгаја воће. Данас је ова келија жива и у њој борави један до два хиландарска монаха. Припада манастиру Хиландару.

 
* * *


Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected]  или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs.
 
 
Катихета Бранислав Илић,
члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
задужен за односе са медијима

 

НОВОМУЧЕНИЦИ ВЈЕРОНАУКА ЈАСЕНОВАЦ