У болници Евангелисмос у Атини, 25. јануара 2025. године,  упокојио се у Господу архиепископ албански Анастасије (Јанулатос). Подсећамо, предстојатељ Албанске православне цркве је 30. децембра 2024. године, примљен у болницу у Тирани због вирусних тегоба, а будући да му се здравствено стање погоршало, 3. јануара 2025. године је вандредним летом пребачен у Атину, где је био смештен на болничком лечењу у познатој болници Евангелисмос, где се и упокојио.
 
Поводом упокојења предстојатеља Албанске православне цркве, редакција портала „Ризница“ доноси детаљан животопис новопрестављеног архиепископа Анастасија (Јанулатоса), који је био осведочени и велики пријатељ нашег народа.

Блаженопочивши архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) је рођен 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Био је професор емеритус овога универзитета.
 
Био је носилац почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука.
 
На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, говорио је енглески, француски и немачки, а као радне језике користио је латински, италијански, шпански и албански.
 
Одиграо је значајну улогу у подстицању интересовања за Православље током свог мисионарског рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960. године, а за јеромонаха – архимандрита 1964. године. За епископа Андрусе изабран је 1972. године, док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је мјестобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године.
 
Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за мисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74).
 
Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организовао је и развио православне мисионарске подухвате. Био је признат за великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке.
 
Као архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуне 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији.
 
На том простору није опстао ни један епископ, а ни један евентуални кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије.
 
Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Цариградска Патријаршија је у Албанију послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију Светског Савета Цркава и архиепископ мјестобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију.
 
По приспећу у Албанију, архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди на боље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане.
 
У циљу обнове црквеног живота архиепископ Анастасије је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије.
 
Био је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим „Историја живих религија“, „Суочавање са светом“, „Мисионарење на Христов начин“, „До краја земаљског шара“, „Коегзистенција“, „Крст и Васкрсење у Албанији“. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.
 
Био је носилац 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је био признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница.
 
Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, блажењејши владико!

 

УПОКОЈИО УСНУО АЛБАНСКА ЦРКВА АЛБАНИЈА