Љубав је жртва. Колико жртвујемо себе ради другог човека – толико га волимо (Свети Оци о мисији) :: Епархија Зворничко-Тузланска ::

 

Насловна /   Вијести из помјесних цркава

Љубав је жртва. Колико жртвујемо себе ради другог човека – толико га волимо (Свети Оци о мисији)

Љубав је жртва. Колико жртвујемо себе ради другог човека – толико га волимо (Свети Оци о мисији)

Желео бих да на почетку кажем да се када се каже реч „мисија“ мисли на врло конкретну ствар. У последње време постоји тенденција да се било шта назове мисијом: прекрстили смо се на улици – то је мисија, изградили храм – и то је мисија, уопште, све што урадимо, све је мисија. Ја нисам следбеник таквог прилаза, јер мисија представља објављивање Православља људима који за њега још увек не знају, који себе не повезују за Православљем. Мисија се разликује од важног и неопходног рада на катехизацији људи који себе сматрају православнима. Катехизација је неопходно и важно дело али – није мисија.
Мисионарско служење је апостолско служење, испуњење заповести Спаситеља о проповедању Јеванђеља сваком створењу. Господ је заповедио Својим ученицима да уче све народе без изузетка (Мт. 28:19), како је рекао: „бићете Ми сведоци све до краја земље“ (Дела ап. 1:8). То што је Господ оставио Својим ученицима тиче се свакога од нас. Оно што пре свега треба да схватимо да су ове речи из Јеванђеља, из Светог Писма, написане управо зато што смо дужни да их испуњавамо – и то сваки православни хришћанин, не само човек коме је то занимљиво, или ко осећа призвање за мисију у својој души. Сваки хришћанин треба да се замисли над тиме – како испуњава заповести Божије, како између осталих заповести испуњава и заповест о проповеди Јеванђеља људима који не знају Христово учење.
Постоји још једна тенденција у наше време када се исувише често и много буке подиже око мисије, када мисијом називају ствари које строго речено нису мисија и под називом мисије желе да изразе своју жељу да измене Цркву, итд. Зато управо под покровом мисије такви људи који желе да искваре Цркву, учење Спаситеља, Светих Отаца, желе то лакше да ураде са оправдњем: „људи могу и да не схвате какво је Православље, зато је важно модернисати га некако, направити light верзију, доступну за савременог човека“. Све ово нема никакве везе са испуњавањем Спаситељеве заповести, јер не само да није у питању испуњавање заповести, већ је у питању и грех.
Задатак мисионара је да проповеда неповређено Јеванђеље, неповређено учење Цркве. Управо искуство одлично показује да ако на неки начин кваримо, мењамо Православље због човека – тада Православље губи силу да мења људски живот. Light Православље је празна ствар, без благодати. Можеш бити само 100% православан! Не можеш да будеш 50%, 70%, 80%. Ово је неопходно разумети да се не би правиле грешке.
Знате, свети Максим Исповедник је говорио да Господ оцењује наша дела по нашим намерама. Управо кроз намере са којима се дела чине, та дела и бивају вредна или не у очима Господњим. Зато сваки пут када нешто радимо потребно је да се замислимо шта ми у томе радимо за Бога. Због чега то радимо? И милостиња се може давати не ради Бога, она може чак и да не буде угодна Богу. Можемо и да постимо, молимо се тако да то не буде угодно Богу. Као што знамо можемо се и причестити на осуду. Све што радимо у Цркви можемо да радимо тако да буде угодно Богу или не.
Зато нам је важно да, ако смо се заинтересовали за дело мисије, знамо како да то чинимо да би се Богу допало. Зато је потребно да чујемо и речи Светих Отаца и начину равноапостолног служења који су нам оставили. Они су подражавали Христу и ми подражавајући њима можемо да достигнемо оно што су и они достигли. Навешћу речи наших Светитеља који су говорили о мисији...

Цео текст је овдје
 



 

 

ЕПИСКОП
ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ
ГОСПОДИН ФОТИЈЕ

Друштвене мреже

Банери


Православни календар