КИПАРСКИ ЕПИСКОП НИКИФОР: АПСОЛУТНО ЈЕ НЕОПХОДНО ИЗБЕЋИ ЦРКВЕНИ РАСКОЛ

У тој драматичној ситуацији ниједна од помесних Православних цркава не сме ћутати и бити равнодушна, јер све оне заједно чине Тело једне свете саборне и апостолске Цркве. 
 
У недељу Православља у метоху манастира Кикос у Никозији, Митрополит Кикоса и Тилирије Никифор беседио је о улози Православне цркве у савременом свету, наглашавајући „неопходност држања Цркве изнад етнофилетичких међусобица и супротстављања сваком фанатизму и шовинизму“. Тим поводом Митрополит Никифор изразио је жаљење због „нарушеног јединство Православља на васељенском нивоу“.

„Питање давања аутокефалности Православној Црквиу Украјини изазвало је тешке и озбиљне последице које су затровале међуправославне односе и већ су раниле Тело васељенског Православља. Та криза се убрзано погоршава, претећи да, уколико благовремено не буде спречена, створи раскол који ће суштински и заувек разбити јединство Православља и донети несагледиву штету.

У тој драматичној ситуацији ниједна од помесних Православних цркава не сме ћутати и бити равнодушна, јер све оне заједно чине Тело једне свете саборне и апостолске Цркве. Слушајући Апостола Павла који каже: „Ако страда један уд, с њим страдају сви удови“ (1.Кор. 12,26), све Православне цркве морају да подигну свој глас, да се уздигну изнад колебања и личних интереса, како би се одговорно одредиле наспрам тог горућег питања пре него што буде касно.

Православна црква је кроз своју историју прошла многе кризе. То не чуди, јер је Црква богочовечански организам, а видљиви, спољашњи део њене тајинствености чине људи са својим несавршеностима. Главни узрок свих црквених криза је дух самодивљења и егоизма, славољубља и фиксације према првим местим…“

„По мом скромном мишљењу“, нагласио је Преосвећени, „решење поменутог проблема који данас потреса Православље само је једно – просто, али недостижно: крвљу обојени закон љубави и смирења. Без светог Христовог закона, објављује Достојевски, братска љубав никада се неће зацарити, а закон Христов јесте смирење и љубав.

Дакле, дужни смо, сви ми православни јерарси, а тим пре они међу нама који су на челу Православних цркава – нарочито они који носе најтежу титулу Патријарха – да искуство љубави и смирења Христовог, које живимо у светом богослужењу, преточимо у свакодневни живот уколико желимо да избегнемо сукобе и поделе, а да би завладало јединство и једнодушност.

Потпуно васпостављање јединства Православне цркве и избегавање једног болног раскола представља насушну потребу, не само православља него и цивилизације и историје. Зато смо дужни сви ми православни јерарси да делујемо у духу љубави, негујући дијалог љубави, чији циљ би био укидање личних укочених ставова – по речи Архиепископа атинског Јеронима – разјашњење евентуалних неспоразума и, пре свега, снажење јединства православља.

„Непоколебиво верујем да је једино решење насталог украјинског проблема, које ће за резултат имати учвршћење православља, у најхитнијем могућем сазивању Свеправославног сабора или, уколико то није могуће, синаксиса (сабрања) првојерарха Православних цркава који би разговарали растерећени од политичких притисака, у духу разума, у циљу коначног разрешења украјинског црквеног проблема који угрожава јединство православља, онако како је то забележено у црквеном предању и како налажу свештени канони“, изјавио је Митрополит кикоски Никифор.
 
Извор: Ромфеа (с грчког превела Валентина Аврамовић за сајт Митрополије ЦП)

 

 

offline