На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у Сремским Карловцима и Београду од 15. до 21. маја 2022. године, посебна пажња посвећена је теми светих угодника Божјих. Уношењем у Диптихе,  лику светих прибројани су, поред осталих светих, и свети мученици Зворничкотузлански, са датумом празновања 26. маја/8. јуна у оквиру којих су прослављени и мученици из Влајића код Теслића. Крајем јануара 2023.године, навршава се 80 година од њиховог страдања па је ово добра прилика да се о њиховом страдању нешто више каже и јавно посвједочи.
 
О стравичном злочину, почињеном у селу Влајићи код Теслића, деценијама се ћутало а мимо црквеног љетописа у коме је теслићки прото Саво Кнежевић опширно записао овај догађај и побројао жртве, озбиљније о том немилом догађају је проговорио господин Алекса Касаповић тако што је 1991.године Музеју жртава геноцида у Београду упутио Извјештај о догађају страдања с молбом да се овај догађај детаљније истражи и потпуније посвједочи.
 
Према подацима из тог Извјештаја јасно је следеће:Велико је страдање Срба било и у теслићком крају током посљедњих ратова. Долазило је с више страна и од разних непријатеља. Нажалост, било га је исувише и због међусобних неспоразума и сукоба, када је Србин дизао руку на Србина, углавном само зато што је један од њих био примораван на то, или је пак био острашћенији идолопоклоник од другога. Било због једног, другог или ма ког разлога, укупан број страдалих Срба теслићког краја, иако није никад тачно утврђен, је трагичан и погубан по свој национални корпус.
 
Ту сурову и неумољиву реалност чини још тежом то што је страдање већине теслићких Срба долазило од стране оних којима је ратни план био потпуно истребљење српског народа, какву намјеру је имала марионетска Независна Држава Хрватска. Зато су злочини над Србима, почињени од стране те геноцидне творевине, по правилу бивали брутални, језиви и по могућности што масовнији. Више је таквих злочина било у теслићком крају, а на првом мјесту и испред свих других је онај који су усташе починиле над мјештанима села Влајићи.
    
У овом селу је између Јовањдана и Савиндана 1943. године извршен стравичан злочин над његовим мјештанима када је једна усташка сатнија започела свој крвави пир. Они су ту, након сукоба с омањом партизанском јединицом изнад самог села, запосјели ово мјесто, прикупили сво заточено становништво, сатјерали га у кућу Николе Долића и ту иза себе оставили само крв и језиву тишину.
    
Тада је ово село остало без својих 43-је житеља, од којих је само из засеока Долићи њих 33-је завршило у овом масакру па је ова фамилија послије тога била готово пред потпуним нестанком.
 
Имена жртава усташког злочина у селу Влајићи, извршеног 24. – 25. јануара 1943. године
 
Мушкарци:
(старости од 17 до 64 године)
 
1. Долић Т. Лазо, рођ. 1895.
2. Долић Маријан, рођ. 1893.
3. Долић М. Марко, рођ. 1910.
4. Долић С. Митар, рођ. 1906.
5. Долић Ј. Никола, рођ. 1901.
6. Долић Ј. Ристо, рођ. 1897.
7. Долић М. Станко, рођ. 1915.
8. Ђурђевић С. Саво, рођ. 1915.
9. Милинковић Стјепан, рођ. 1879.
10. Митровић Ј. Симо, рођ. 1904.
11. Цигић М. Бранко, рођ. 1926.
12. Цигић Ј. Душан, рођ. 1925.
13. Цигић Н. Јован, рођ. 1890.
14. Цигић С. Милан, рођ. 1895.
15. Цигић С. Тодор, рођ. 1897.
16. Чанчар А. Саво, рођ. 1924.
 
Жене:
(старости од 18 до 73 године)
 
1. Долић Р. Аница, рођ. 1904.
2. Долић Н. Босиљка, рођ. 1914.
3. Долић М. Вукица, рођ. 1907.
4. Долић Ј. Драгиња, рођ. 1926.
5. Долић А. Илинка, рођ. 1920.
6. Долић М. Мара, рођ. 1873.
7. Долић И. Марија, рођ. 1890.
8. Долић Б. Милка, рођ. 1906.
9. Долић Р. Милка, рођ. 1918.
10. Долић П. Петра, рођ. 1910.
11. Долић С. Тода, рођ. 1870.
12. Цигић Б. Савка, рођ. 1903.
 
Дјеца:
(старости од 0 до 16 година)
 
1. Долић С. Анђа, рођ. 1930.
2. Долић Р. Бранко, рођ. 1943.
3. Долић С. Владимир, рођ. 1941.
4. Долић Драгиња, рођ. 1935.
5. Долић Љ. Илија, рођ. 1938.
6. Долић Јелена, рођ. 1939.
7. Долић Л. Јелена, рођ. 1929.
8. Долић Ђ. Миленко, рођ. 1939.
9. Долић П. Невенка, рођ. 1937.
10. Долић С. Никола, рођ. 1933.
11. Долић Раде, рођ. 1927.
12. Долић М. Радован, рођ. 1937.
13. Долић Р. Ружа, рођ. 1940.
14. Долић Л. Стјепан, рођ. 1935.
15. Долић Љ. Тодор, рођ. 1940.
 
Међу убијеним влајићким женама било је неколико трудница, у различитим периодима трудноће, тако да број убијене дјеце није никада тачно утврђен.
 
Ћутање о овом догађају настављено је све до 2013. године, када је тадашњи Епископ зворничко – тузлански Господин Хризостом благословио да се формира Одбор који ће истражити страдање Православних Срба на простору Теслића у Другом свјетском рату. Сав истраживачки посао пао је на проту Миладина Вуковића, Архијерејског намјесника теслићког, Алексу Касаповића, професора, Далибора Ковачевића, сниматеља и ђакона Младена Ковачевића.
 
Од прикупљених података и снимака, уз благослов Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија снимљен је документарни филм „Мученици из Влајића“ а касније су материјали уступљени иконописцу Милици Мишић која је, уз шири истраживачки подухват, написала истоимену књигу и насликала икону која је њен мастер рад на Академији СПЦ за умјетност и консервацију. Књига је штампана у издању издавачке куће Епархије зворничко – тузланске „Синај“.
 
По благослову Епископа зворничко – тузланског Господина Г. Фотија, израђена је и у порти храма Пресвете Тројице у Теслићу постављена макета страдалне куће Николе Долића да свједочи о овом немилом догађају и да посјетиоце храма позове да мученике из Влајића молитвено помене. Макету је према аутентичним фотографијама и сјећању савременика израдио умјетник Дамјан Катанић из Петрова на Озрену а трошкове израде платили су сродници пострадалих и вјерници храма.
               
Свети апостол Павле, у својој Посланици Јеврејима свједочи да је „вјера основ свега чему се надамо и потврда стварности невидљивих“ јер у њој „посвједочише и бише посвједочени“ многи праведници који вјером побиједише царства...“  Сагледавајући историју Цркве кроз ове ријечи, биће нам јасно да Црква мучеништвом траје и обнавља се и можемо рећи да је мучеништво начин постојања Цркве. Мучеништво је исправан и усправан став пред Богом и људима и ношење свога крста у следовању за Христом Богочовјеком. У том смислу је и страдање Мученика из Влајића, страдање на путу Христовом јер им једина кривица бјеше то што су Срби вјере Православне. Простодушност с којом они дочекаше своје џелате, у нади да им неће ништа наудити, наликује Христовој безазлености. Зато помен њихове жртве нема за циљ никакво злопамћење већ литургијско памћење и помињање и повратак заборављених страдалника у загрљај сјећања.
 
Обиљежавајући 80 годишњицу страдања Мученика из Влајића, и притом радујући се одлуци Светог Архијерејског Сабора о њиховој канонизацији, остаје нам јасна поука и порука да нам је Царство Небеско увијек отворено, о чему нам свједоче Свети Сава и Свети Лазар Косовски Мученик и сви Свети Новомученици Српски. То нас обавезује и данас, у околностима савремених изазова и искушења, да без имало страха, корачамо усправно носећи свој крст и ходећи у сусрет Господу који нас чека.
 
Протојереј – ставрофор
Миладин М. Вуковић
Архијерејски  Намјесник ТЕСЛИЋКИ

---

Повезане вијести:

ФИЛМ - „Влајићки мученици”

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ''Мученици из Влајића''

ИЗЛОЖБА "Молитва – Сјећање - Васкрсење"

ИКОНОПИСАЦ Милица Мишић: Сви смо повезани и утичемо једни на друге

Владимир Коларић: СЛИКАЊЕ НОВОМУЧЕНИКА

Београд: ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ВЛАЈИЋКИМ МУЧЕНИЦИМА

---

At the regular convocation of the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church, held in Sremski Karlovci and Belgrade from May 15 to 21, 2022, special attention was paid to the topic of God’s holy saints. By including into the Diptychs, calendar of saints - in addition to other saints -of the Holy Martyrs of the Diocese of Zvornik-Tuzla, with the date of celebration on May 26/8th June, the Martyrs from Vlajići village near Teslić were thereby includedinto thatcouncil of saints as well. At the end of January 2023, it will be 80 years since their suffering, so this is a good opportunity to say something more about their suffering and to  testify for a wider audience.

The terrible crime, committed in the village of Vlajići near Teslić, was kept silent for decades, and apart from the church yearbook in which the Teslić archpriest Savo Knežević described this event in detail and indicated the victims by name, Mr. Aleksa Kasapović thoroughly informedwide publicity about that dreadful event by sending a report on the incident of suffering to the Museum of the victims of genocide in Belgrade in 1991with a request that the Museum itself schould investigate this event in more detail and testify more thoroughly.

According to the data from that report, the following is clear: the Serbs in the Teslić region suffered a great deal during the last wars. Sufferings came from many sides and from various enemies. Unfortunately, there were too many of them due to mutual misunderstandings and conflicts, when a Serb raised his hand against a Serb, mostly because one of them was forced to do so, or was a more fanatical idolater than the other. Whether for one reason or another, the total number of victims of the Serbs of the Teslić region - although it has never been precisely determined -  is tragic and fatal for this national corps.

This harsh and inexorable reality is made even more difficult by the fact that the suffering of the majority of Teslić Serbs came from those whose war plan was a complete extermination of the Serbian people, which was a special intention of the puppet, so-called Independent State of Croatia. That is why the crimes against the Serbs, committed by that genocidal creation, were, as a rule, brutal, gruesome and as massive as possible. There were several such crimes committed in the Teslić region, but that one committed by the Ustashas against the residents of the village of Vlajići was among the first ones and served as a prototype of all the others.

It was it this village that between the feast-days of St. John the Baptist (20^th January) and St. Sava (27^th January) in 1943, a terrible crime was committed against inhabitants of Vlajići when an Ustasha company began its bloody feast. Namely, after a conflict with a small partisan unit above the village itself, Ustashas occupied this place, gathered all the population, forced them into the house of Nikola Dolić and left behind only blood and eerie silence.

On this very day this village lost 43 inhabitants, out of whom 33 people from the hamlet of the Dolićsfamily alone ended up in this massacre, so that this family was almost on the verge of complete disappearance. 

We indicate herewiththe names ofvictims of the Ustashas crime in the village of Vlajići, committed on January 24-25, 1943:

Men:
(age 17 to 64)

1. Dolić T. Lazo, born in 1895
2. Marijan Dolić, born in 1893
3. Dolić M. Marko, born in1910
4. Dolić S. Mitar, bornin 1906
5. Dolić J. Nikola, born in1901
6. Dolić J. Risto, born in 1897
7. Dolić M. Stanko, born in1915
8. Đurđević S. Savo, bornin 1915
9. Milinković Stjepan, born in 1879
10. Mitrović J. Simo, born 1904
11. Cigić M. Branko, born in 1926
12. Cigić J. Dusan, born in 1925
13. Cigić N. Jovan, born 1890
14. Cigić S. Milan, born in 1895
15. Cigić S. Todor, born in 1897
16. Cancar A. Savo, born in 1924
 
Women:
(age 18 to 73)

1. Dolić R. Anica, born in1904
2. Dolić N. Basil, bornin 1914
3. Dolić M. Vukica, born in1907
4. Dolić J. Draginja, born in 1926
5. Dolić A. Ilinka, born in1920
6. Dolić M. Mara, born in 1873
7. Dolić I. Marija, born in1890
8. Dolić B. Milka, bornin  1906
9. Dolić R. Milka, born in1918
10. Dolić P. Petra, born in1910
11. Dolić S. Toda, bornin  1870
12. Cigić B. Savka, born in1903
 
Children:
(age from 0 to 16 years)

1. Dolić S. Andja, born in 1930
2. Dolić R. Branko, born in 1943
3. Dolić S. Vladimir, born in 1941
4. Draginja Dolić, born in 1935
5. Dolić Lj. Ilia, born in 1938
6. DolićJelena, born in 1939
7. Dolić L. Jelena, born in 1929
8. Dolić Đ. Milenko, born in 1939
9. Dolić P. Nevenka, born in 1937
10. Dolić S. Nikola, born in 1933
11. Dolić Rade, born in 1927
12. Dolić M. Radovan, born in 1937
13. Dolić R. Ruza, born in 1940
14. Dolić L. Stjepan, born in 1935
15. Dolić Lj. Todor, born in 1940

Among the murdered women from Vlajići, several of themwere pregnant, in different periods of pregnancy and, consequently, the number of murdered children has never been accurately determined.

The silence about this event continued until 2013, when the then Diocesan Bishop of Zvornik - Tuzla, His Grace Hrizostom, initiated formation of a Committee that would investigate sufferings of Orthodox Serbs in the area of Teslić during the Second World War. All the research work were to undertake Very Revd. Miladin Vuković, Bishop’sDeanof Teslić;professor Aleksa Kasapović, videographer Dalibor Kovačević, and deacon Mladen Kovačević.

With the blessing of the Diocesan Bishop of Zvornik - Tuzla, His Grace Fotius, a documentary film “Martyrs from Vlajići” was ptoduced from thecollected dataand recordings.These materials were handed over to icon painter Milica Mišić, who, in addition to a wider research project, wrote a book with the same name and painted an icon, which is her master's thesis at the Academy of the Serbian Orthodox Churchfor Arts and Conservation. The book was published by the publishing house of the Diocese of Zvornik - Tuzla “Sinai”.

 With the blessing of the Bishop of Zvornik - Tuzla, His Grace Fotius, a model of Nikola Dolić's murder house was designed and produced, and placed at the gate of Holy Trinitychurch in Teslić to bear witness to this gruel event and to invite church visitors to remember the martyrs from Vlajić in their prayers. The model was designedby artist Damjan Katanić from Petrovo at the Ozren mountain, based on authentic photographs and memories of contemporaries; the costs of the production were undertaken by the relatives of the victims and the faithful of the church.

Saint Apostle Paul, in his Letter to the Hebrews, testifies that “faith is assurance of things hoped for and the conviction of things not seen”and that“through faith many righteous people conquered kingdoms ... received promises” (Heb 11:1.33). Looking at the history of the Church with these words in mind, it will be clear to us that the Church lives and renews itself by martyrdom, so that we might say that martyrdom is a way of existence of the Church. Martyrdom is a correct and upright attitude in God’s eyesfor the reason that carrying one's cross means following Christ the Godman. In this sense, the suffering of the Vlajići Martyrs means their suffering for Christ’s sake, as their only fault was that they were Serbs of Orthodox faith. The harmlessness  and innocence with which they faced their executioners, in the hope that they would do them no harm, resembles of Christ's harmlessnessand and innocence. That is why the commemoration of their sacrifice does not have any bad pretext, but presents a liturgical memory and remembrance of the forgotten victims.

Marking the 80th anniversary of the martyrdom of the Vlajići Martyrs, and at the same time rejoicing in the decision of the Holy Assembly of Bishops on their canonization, we have been left with a clear lesson and message that the Kingdom of Heaven is always open to us, as evidenced by Saint Sava and Saint Lazar the Kosovo Martyr and all the Holy Serbian New-Martyrs This obliges us today as well, in the circumstances of modern challenges and temptations, to walk uprightly, carrying our cross without any slightest fearand hopingto meet the Lord who is waiting for us.

Archpriest - Stavrophor Miladin M. Vuković
Bishop’s Dean of the Teslić Deanary

Translated into English by
Archdeacon Radomir B. Rakić

---

 

СТРАДАЊЕ СРБА ПРОГОН СРБА ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ ВЛАЈИЋИ МУЧЕНИЦИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЗВОРНИЧКОТУЗЛАНСКИ