ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: О ИЗГУБЉЕНОМ РАЈУ


Света Црква у својој педагогији пред Велики и Часни пост припрема своја духовна чеда, како да крену на пут из Египта (земље тела и греха) у земљу Обећану (земљу благодати). Свети Оци сваки пост, а посебно Васкршњи, тако виде и тако доживљавају. Пост је уклањање, одвајање од онога што је смртно и пролазно, да би смо задобили оно што је вечно и непролазно. Пост је пут да поново задобијемо изгубљени рај из којег је Адам прогнан преступивши заповест о посту: не једи са овога дрвета, јер ако од њега будеш јео, смрћу ћеш умрети. Постећи, ми покушавамо да не будемо слични Адаму, већ да послушамо заповест Божију и Цркве и не једемо оно што сада није благословено. Тако ћемо живети, тако ћемо задобити живот Вечни. Ето колико је значајан пост.

Пост, дакле, није дијета, није презир хране, коју нам је Бог дао, већ покушај да поново васпоставимо изгубљену заједницу са Богом, тј. изгубљени рај, вечни живот. Све друго је мало и недостојно човека. Зато је пост неодвојив од вере, од живота у Цркви, од Христа Господа, ради кога и због кога постимо. Без Христа, пост је форма без садржаја, мучење тела и одбацивање хране као дара Божијег, једном речју – ништа.

Током целе године постимо средом, јер је тога дана Јуда издао Христа, да га ми својим животом не бисмо издали. Постимо и петком, када је Господ на крсту био разапет, да га ми својим животом не бисмо распели, ни Господа, ни ближње своје. То је једино исправно, христоцентрично и православно схватање поста. Такав пост нас уподобљава Богу и заједно са молитвом, чини да прогонимо демонске силе, најпре од себе, а потом и од других људи, па и из света. Зато су Свети Оци говорили, да су и пост и молитва два крила којима узлећемо на небеса и постајемо слични анђелима. Ето зашто се подвижници и испосници сликају са крилима. Црква на овај начин сведочи да су они, будући у телу, достигли ниво бестелесних бића.

Но, да се не бисмо одвојили од реалности у којој сами живимо, потрудимо се, браћо и сестре, да постимо колико и како можемо, аскети највише, ми за њима, други за нама, али сви заједно са Црквом Божијом и како Црква заповеда. Не да сами кажемо: Ја бих овако, ја бих онако, већ све да радимо са благословом свештеника и духовника и да се на тај начин припремимо за циљ свих наших постова и подвига, а то је свето Причешће. Потрудимо се, да овога Часног поста свака крштена душа буде причешћена. Тако ће нас Бог благословити и читав наш народ, а наш пост и молитве постаће извор духовне радости, која ће нас увести у вечни живот и Васкрсење.

Епископ Фотије

 

ВАСКРШЊИ ПОСТ ПРИПРЕМНЕ НЕДЈЕЉЕ НЕДЈЕЉА СИРОПУСНА ИЗГНАЊЕ АДАМОВО ЕПИСКОП ФОТИЈЕ БЕСЈЕДЕ