ПРАЗНИК СУСРЕТА (ВИДЕО)
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце?
САДА ОТПУШТАШ СЛУГУ СВОГА, ГОСПОДЕ ...
Четрдесет дана после Божића (15. фебруара) празнујемо Сретење, празник Сусрета. На тај дан Црква завршава циклус празновања „времена Рождества“ и зато празник Сретења представља круну Божићног циклуса.
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце? Да ли се то читав мој живот постепено преображава у непрестано очекивање сусрета са оним најважнијим? То су питања која нас воде ка Сретењу. Сретењем је човеков живот откривен као предивно сазревање душе која, сазревајући, постаје све слободнија и слободнија, све дубља и дубља, све чистија од свега ништавног, сујетног и случајног. Сретењем је старење и телесно гашење човеково, то јест земаљски удес свакога од нас на једноставан и убедљив начин откривен у једном сасвим другачијем светлу – као раст и успињање до тог последњег часа када човек, када свако од нас од све своје душе и у пуној благодарности не каже: „Сада отпушташ слугу Свога, Господе...“
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег. Празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу да тај свој живот преобразим у чекање Бога. И нема више страха, нити неизвесности у мени, већ само мир, благодарност и љубав.
- на основу беседе оца Александра Шмемана
Сретење је празник посвећен успомени и духовном сагледању догађаја који је описан у другој глави Јеванђеља по Луки. Јеванђелист Лука говори о томе да су Јосиф и Марија, четрдесет дана по рођењу Исуса Христа у Витлејему, у складу са тадашњим обичајима „донели дете у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем, да се свако дете мушко које отвори материцу посвети Господу“ (Лк. 2, 22-23).
Четрдесет дана после Божића (15. фебруара) празнујемо Сретење, празник Сусрета. На тај дан Црква завршава циклус празновања „времена Рождества“ и зато празник Сретења представља круну Божићног циклуса.
Није ли баш на овај празник погодно да свако од нас постави себи питање: Шта је то што ја чекам; шта је то на што ме све силније опомиње моје срце? Да ли се то читав мој живот постепено преображава у непрестано очекивање сусрета са оним најважнијим? То су питања која нас воде ка Сретењу. Сретењем је човеков живот откривен као предивно сазревање душе која, сазревајући, постаје све слободнија и слободнија, све дубља и дубља, све чистија од свега ништавног, сујетног и случајног. Сретењем је старење и телесно гашење човеково, то јест земаљски удес свакога од нас на једноставан и убедљив начин откривен у једном сасвим другачијем светлу – као раст и успињање до тог последњег часа када човек, када свако од нас од све своје душе и у пуној благодарности не каже: „Сада отпушташ слугу Свога, Господе...“
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег. Празник сусрета душе човекове са Љубављу, сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу да тај свој живот преобразим у чекање Бога. И нема више страха, нити неизвесности у мени, већ само мир, благодарност и љубав.
- на основу беседе оца Александра Шмемана
Сретење је празник посвећен успомени и духовном сагледању догађаја који је описан у другој глави Јеванђеља по Луки. Јеванђелист Лука говори о томе да су Јосиф и Марија, четрдесет дана по рођењу Исуса Христа у Витлејему, у складу са тадашњим обичајима „донели дете у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем, да се свако дете мушко које отвори материцу посвети Господу“ (Лк. 2, 22-23).
Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш,
Који просвећује оне што су у тмини.
Весели се и ти, старче праведни, који си у наручје примио Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкрсење.
(Тропар празника)
Који просвећује оне што су у тмини.
Весели се и ти, старче праведни, који си у наручје примио Ослободитеља душа наших
Који нам дарује васкрсење.