ЖЕНА ПЕСНИК И МУДРАЦ
ВАЉЕВО - У Бранковини и Ваљеву свечано обиљежена 30. годишњица смрти велике пјесникиње Десанке Максимовић. При самом крају је и пројекат дигитализације њених цјелокупних дјела.
Поменом пред хумком у порти Цркве Светих арханђела у Бранковини и свечаном академијом под називом "Обећала си да ћеш бити вечна”, Задужбина "Десанка Максимовић”, Град Ваљево, Матична библиотека "Љубомир Ненадовић” Ваљево и Ваљевска гимназија обиљежили су у суботу у Ваљевској гимназији 30. годишњицу смрти велике песникиње Десанке Максимовић.
"Десанка Максимовић је својом поезијом и идеалима доброте и љепоте обиљежила 20. стољеће и стваралачки га испунила. Матица српска је поносна што је Десанка Максимовић била њен члан, што је сарађивала са Летописом Матице српске од 1925. године, што је више својих књига, а међу њима и најзначајнију "Тражим помиловање” објавила управо у Матици Српској 1964. године" истакао је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредсједник Матице српске, поздрављајући присутне на академији у име Матице српске. Он је подсјетио да је Десанка Максимовић једина међу свим пјесницима уопште која је два пута понијела "Змајеву награду” Матице српске, први пут за збирку "Мирис земље” 1955. године, а други пут за књигу "Немам више времена” 1973. године.
Песникињин патриотизам просијава из бриге за ријеч, за језик, за културу, за памћење историје и митологије, навео је Делић у бесједи "Памћење поезије као културни патриотизам Десанке Максимовић”.
"Пјесникиња се враћа до у корјен српског памћења и вјере до почетка српске самосвјести и облачења у Христа, до првих светитеља и великих писаца. Шта је онда њено родољубље него памћење – сјећање на почетке своје државе, цркве и народа, и свога првога свеца који је у Богородичином крилу, на Атосу, савио за нас гњездо на вјекове вјекова; који је вратио свој дуг и своју љубав родитељима, браћи, народу, цркви и држави, увео нас у историју и дао нам статус Христовог и историјског народа. Сава Немањић је и у поезији Васка Попе, и у поезији Десанке Максимовић, први и главни културни јунак српског народа и његове цјелокупне историје" бесједио је професор Делић.
Српска култура нема већу пјесникињу, жену која је била и пјесник и мудрац и одјек дугог времена пуног прелома и ратова, идеолошких сукоба, јер када живите 94 године у 20. вијеку морате осјетити све турбуленције, истакла је у својој бесједи др Светлана Шеатовић, управница Задужбине "Десанка Максимовић” и научни савјетник у Институту за књижевност и умјетност у Београду.
"Послије 30 година од смрти можемо видети да је дјело Десанке Максимовић подједнако живо као и онда када је она била међу нама. Она је имала ту срећу да живи 94, 95 година, да су то била различита времена, друштвеног, политичког и културног карактера, колико је тада била жива, жива је и сада, чини се и више него што је то прије било", поручила је др Светлана Шеатовић.
Дјело Десанке Максимовић није само дјело највеће српске пјесникиње 20. вијека, у то нема сумње, него је прије свега ријеч о пјесникињи народа, најширих народних маса, не само умјетничког карактера, него једна врста фигуре националног поноса, додала је она и подсјетила на ријечи академика Матије Бећковића из фебруара 1993. на испраћају Десанке Максимовић на Новом гробљу: "У овој земљи, у којој је мука бити човек један дан, она је била 95 година”.
Светлана Шеатовић је навела да је годишњица смрти велике пјесникиње уједно и годишњица иницијативе за оснивање ове задужбине.
"За 30 година задужбина је објавила 110 публикација, зборника научних радова о дјелу Десанке Максимовић, добитницима награде "Десанка Максимовић”, чак 38 књига у едицији "Десанкини мајски разговори”, 27 књига изабраних пјесама добитника награде, четири библиографије, низ издања поезије Десанке Максимовић, критичко издање збирке "Тражим помиловање” 2005. године" истакла је Шеатовићева, додавши да је највећи подухват било објављивање "Цјелокупних дјела Десанке Максимовић” у 12 томова, са "Службеним гласником” 2012. године. Исте године, додала је она, породица је поклонила задужбини све рукописе које су посједовали – преписке, дописнице, разгледнице и потом је задужбина приступила дигитализацији рукописне грађе, а сада је при самом крају и дигитализација "Цјелокупних дјела Десанке Максимовић”, па ће по том аспекту задужбина остварити јединствен културни подухват, сва Десанкина дјела ће бити јавно доступна путем интернета, преноси "Политика".
"Десанка Максимовић је својом поезијом и идеалима доброте и љепоте обиљежила 20. стољеће и стваралачки га испунила. Матица српска је поносна што је Десанка Максимовић била њен члан, што је сарађивала са Летописом Матице српске од 1925. године, што је више својих књига, а међу њима и најзначајнију "Тражим помиловање” објавила управо у Матици Српској 1964. године" истакао је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и потпредсједник Матице српске, поздрављајући присутне на академији у име Матице српске. Он је подсјетио да је Десанка Максимовић једина међу свим пјесницима уопште која је два пута понијела "Змајеву награду” Матице српске, први пут за збирку "Мирис земље” 1955. године, а други пут за књигу "Немам више времена” 1973. године.
Песникињин патриотизам просијава из бриге за ријеч, за језик, за културу, за памћење историје и митологије, навео је Делић у бесједи "Памћење поезије као културни патриотизам Десанке Максимовић”.
"Пјесникиња се враћа до у корјен српског памћења и вјере до почетка српске самосвјести и облачења у Христа, до првих светитеља и великих писаца. Шта је онда њено родољубље него памћење – сјећање на почетке своје државе, цркве и народа, и свога првога свеца који је у Богородичином крилу, на Атосу, савио за нас гњездо на вјекове вјекова; који је вратио свој дуг и своју љубав родитељима, браћи, народу, цркви и држави, увео нас у историју и дао нам статус Христовог и историјског народа. Сава Немањић је и у поезији Васка Попе, и у поезији Десанке Максимовић, први и главни културни јунак српског народа и његове цјелокупне историје" бесједио је професор Делић.
Српска култура нема већу пјесникињу, жену која је била и пјесник и мудрац и одјек дугог времена пуног прелома и ратова, идеолошких сукоба, јер када живите 94 године у 20. вијеку морате осјетити све турбуленције, истакла је у својој бесједи др Светлана Шеатовић, управница Задужбине "Десанка Максимовић” и научни савјетник у Институту за књижевност и умјетност у Београду.
"Послије 30 година од смрти можемо видети да је дјело Десанке Максимовић подједнако живо као и онда када је она била међу нама. Она је имала ту срећу да живи 94, 95 година, да су то била различита времена, друштвеног, политичког и културног карактера, колико је тада била жива, жива је и сада, чини се и више него што је то прије било", поручила је др Светлана Шеатовић.
Дјело Десанке Максимовић није само дјело највеће српске пјесникиње 20. вијека, у то нема сумње, него је прије свега ријеч о пјесникињи народа, најширих народних маса, не само умјетничког карактера, него једна врста фигуре националног поноса, додала је она и подсјетила на ријечи академика Матије Бећковића из фебруара 1993. на испраћају Десанке Максимовић на Новом гробљу: "У овој земљи, у којој је мука бити човек један дан, она је била 95 година”.
Светлана Шеатовић је навела да је годишњица смрти велике пјесникиње уједно и годишњица иницијативе за оснивање ове задужбине.
"За 30 година задужбина је објавила 110 публикација, зборника научних радова о дјелу Десанке Максимовић, добитницима награде "Десанка Максимовић”, чак 38 књига у едицији "Десанкини мајски разговори”, 27 књига изабраних пјесама добитника награде, четири библиографије, низ издања поезије Десанке Максимовић, критичко издање збирке "Тражим помиловање” 2005. године" истакла је Шеатовићева, додавши да је највећи подухват било објављивање "Цјелокупних дјела Десанке Максимовић” у 12 томова, са "Службеним гласником” 2012. године. Исте године, додала је она, породица је поклонила задужбини све рукописе које су посједовали – преписке, дописнице, разгледнице и потом је задужбина приступила дигитализацији рукописне грађе, а сада је при самом крају и дигитализација "Цјелокупних дјела Десанке Максимовић”, па ће по том аспекту задужбина остварити јединствен културни подухват, сва Десанкина дјела ће бити јавно доступна путем интернета, преноси "Политика".