ХИЛАНДАРСКИ МЕДИЦИНСКИ КОДЕКС и српска средњовековна медицина
На изложби су представљена достигнућа медицине старог и средњег века у различитим цивилизацијама широм света, као и медицина средњег века у Србији. Представљене су и прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина. Публика је у прилици да види изложено фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса у дигиталном и штампаном облику.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина” aуторa Александрe Савић, музејскoг саветникa Природњачког музеја, и др Снежанe Јарић, научнoг саветникa Институтa за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, отворена је у четвртак у Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану. Аутор илустрација је Бора Милићевић, ликовни техничар Природњачког музеја.
Циљ изложбе је да се представе медицинска знања и пракса лечења људи природним лековитим средствима у средњем веку у Србији. У то доба основна медицинска и фармаколошка знања била су у почетку везана за манастире.
На изложби су представљена достигнућа медицине старог и средњег века у различитим цивилизацијама широм света, као и медицина средњег века у Србији. Представљене су и прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина. Публика је у прилици да види изложено фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса у дигиталном и штампаном облику.
Ово је један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине (15–16. век) и јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа нити код већине европских народа у том периоду. Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис из Кодекса, са бројним лековитим биљкама и њиховим фармаколошким дејством, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, матичњак, рицинус...).
Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни експонати из области медицине и хирургије са подручја Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, скалпели, маказе, наочаре лекара, бочице...), из Музеја „Рас” у Новом Пазару и ризнице средњовековних медицинских инструмената манастира Бања у Прибојској Бањи. Представљена је и трепанована лобања (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда.
Поставку која се састоји из три целине отворила је Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију Министарства за културу.
На свечаном отварању публици су се обратили др Катарина Шавикин, помоћник директора за науку Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”, Славко Спасић, директор Природњачког музеја, ауторке изложбе Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.
Изложба ће бити отворена до јуна и организује се уз благослов Милешевске епархије Српске православне цркве и манастира Хиландар.
Извор: Политика
Циљ изложбе је да се представе медицинска знања и пракса лечења људи природним лековитим средствима у средњем веку у Србији. У то доба основна медицинска и фармаколошка знања била су у почетку везана за манастире.
На изложби су представљена достигнућа медицине старог и средњег века у различитим цивилизацијама широм света, као и медицина средњег века у Србији. Представљене су и прве српске болнице (Хиландар и Студеница), први лекари у Србији, као и манастирска, дворска и градска медицина. Публика је у прилици да види изложено фототипско издање Хиландарског медицинског кодекса у дигиталном и штампаном облику.
Ово је један од најпознатијих и најзначајнијих докумената српске средњовековне медицине (15–16. век) и јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа нити код већине европских народа у том периоду. Као засебна целина представљен је Фармаколошки спис из Кодекса, са бројним лековитим биљкама и њиховим фармаколошким дејством, међу којима су многе и данас актуелне (камилица, мајчина душица, нана, алоја, пелин, коприва, матичњак, рицинус...).
Куриозитет изложбе су изузетно ретки, сачувани средњовековни експонати из области медицине и хирургије са подручја Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, скалпели, маказе, наочаре лекара, бочице...), из Музеја „Рас” у Новом Пазару и ризнице средњовековних медицинских инструмената манастира Бања у Прибојској Бањи. Представљена је и трепанована лобања (медицински захват бушења кости лобање ради ослобађања од главобоља) из Народног музеја Кикинда.
Поставку која се састоји из три целине отворила је Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију Министарства за културу.
На свечаном отварању публици су се обратили др Катарина Шавикин, помоћник директора за науку Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”, Славко Спасић, директор Природњачког музеја, ауторке изложбе Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.
Изложба ће бити отворена до јуна и организује се уз благослов Милешевске епархије Српске православне цркве и манастира Хиландар.
Извор: Политика
Прва страница кодекса (Фото: А. Марковић), Хирушки нож из 16. века (Фото: Б. Милићевић)