СВЕТОГОРЦИ И БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ 1999.

Устав Свете Горе предвиђа да Прот Свете Горе све време свог мандата борави у Кареји.​Посета Србији 1999. је историјски преседан да Прот изађе изван Грчке.
Кинотита на Бранковом мосту
Током НАТО агресије на Србију, априла 1999. Свештена општина Свете Горе на челу са Протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцом дошла је у Србију у знак подршке Српској Цркви и српском народу. Том приликом Светогорци су уручили Патријарху новчану помоћ.



Народ је сваке вечери у знак протеста против бомбардовања излазио на мостове који су били потенцијалне мете НАТО снага. Светогорци заједно са својим дугогодишњим пријатељом и сарадником, византологом и академиком Гојком Суботићем изашли су на Бранков мост у знак подршке српском народу.


Прот и Епископ Иринеј бачки, док се антипросопи уписују у Еванђеље манастира Ковиља

Прот је са антипросопима био гост и Епископа бачког Иринеја, као и Епископа банатског Хризостома који је и сам својевремено као хиландарски сабрат у два наврата био Прот Свете Горе.


Код Епископа банатског Хризостома

Устав Свете Горе предвиђа да Прот Свете Горе све време свог мандата борави у Кареји, где иначе председава и Епистасијом и Свештеном општином. Уколико је неопходно да Прот иде изван Кареје, то у његовој пратњи мора бити бар две трећине антипросопа (посланика у Општини) како би Прот у случају нужде могао одржати седницу светогорске Управе.  Баш због тога су ретке ситуације да Прот излази са Свете Горе, почетком  ХХ века (1913/14) излазио је Прот до Атине, такође је то био хиландарац - проигуман Калиник. Тада се ишло у вези уједињења Свете Горе са Грчком. Посета Србији 1999. је историјски преседан да Прот изађе изван Грчке.

Извор: Светогорске стазе