Бијељина - храм Светог влмч. Георгија
1. парохија
Сједиште пароха:
Бијељина
Адреса пароха:
Светог Саве 17, 76300 Бијељина
Контакт:
моб: +387 65 353-777;
тел: +387 55 209-449;
e-mail: [email protected]
парох:
Зоран Петровић, протојереј-ставрофор
ђакон:
Дарко Алексић
причислен:
Дражен Ракић, јереј
Управник информативне службе Епархије зворничко-тузланске
Бијељина
Адреса пароха:
Светог Саве 17, 76300 Бијељина
Контакт:
моб: +387 65 353-777;
тел: +387 55 209-449;
e-mail: [email protected]
парох:
Зоран Петровић, протојереј-ставрофор
ђакон:
Дарко Алексић
причислен:
Дражен Ракић, јереј
Управник информативне службе Епархије зворничко-тузланске
О парохији
Бијељинску прву парохију чини дио града Бијељине, и то улице: Мајевичка, Краља Милутина, Филипа Вишњића, Видовданска (куће), Достојевског, Данила Киша, Симе Милутиновића, Браће Суботића, Крајишка, Зорана Радмиловића, Рударска, Бранка Ћопића, Патријарха Павла, Атинска, Карађорђева, Меше Селимовића, Кнеза Милоша, Трг краља Петра, Браће Гаврића, Доситеја Обрадовића, Јована Јовановића – Змаја, Николе Тесле, Саве Ковачевића, Нушићева и Крстовданска.
Парохијски храм
Храм Светог великомученика Георгија у Бијељини. Једнобродни храм, димензија 26х13,70 метара. Након завршене градње храм је освештао Пајсије епископ зворничко-тузлански, из Видина, 1869. године. Донедавно владало је мишљење да је храм освештан 1871. године, али проналаском рукописа проте Павла Катанића, који су настали почетком ХХ вијека, дошло се до нових података који су вјеродостојнији по питању године освећења храма.
По записима проте Павла Катанића, који је почетком 20. вијека био архијерејски намјесник бијељински, а чији је рукопис нађен 2008. године у звонику храма Светог Георгија, „Срби у Бијељини нису имали храма него су свештеници ишли у Бродац да служе. Зато су 1844. године подигли цркву коју је освештао владика Кирил из Зворника. Сутрадан по освештању Турци су цркву срушили, а онда су - дјед проте Павла Катанића заједно са неким Секулом Каџабашом и Теодором Томићем - отишли везиру у Травник да се жале. Везир нареди да Турци из Бијељине дају новац да се црква поново сагради, те Срби саградише цркву брвнару, која је служила све до 1869. године, када је градња завршена и освештан садашњи храм. Храм је тада освештао владика Пајсије, који је у нашу епархију дошао из Видина“.
Храм је живописан у току два мјесеца 1948. године. Живописао га је Чехословак Карло Мацек. У току 2009. и 2010. године живописан је доњи дио апсиде олтара који је раније био прекривен итисонима, као и дио зида који је створен зазиђивањем јужних врата на лађи цркве. Ове радове извео је академски сликар Јован Атанацковић из Београда, покушавши притом да се прилагоди стилу у коме је раније рађен живопис храма. Иконостас је рађен од липовог дрвета са налијепљеним позлаћеним рељефним дуборезом. Иконе на иконостасу живописао је бијељински сликар Миленко Атанацковић, вјероватно са својим ученицима, пошто је примјетна разлика у квалитету израде икона. Иконе су рађене у барокном стилу.
По записима проте Павла Катанића, који је почетком 20. вијека био архијерејски намјесник бијељински, а чији је рукопис нађен 2008. године у звонику храма Светог Георгија, „Срби у Бијељини нису имали храма него су свештеници ишли у Бродац да служе. Зато су 1844. године подигли цркву коју је освештао владика Кирил из Зворника. Сутрадан по освештању Турци су цркву срушили, а онда су - дјед проте Павла Катанића заједно са неким Секулом Каџабашом и Теодором Томићем - отишли везиру у Травник да се жале. Везир нареди да Турци из Бијељине дају новац да се црква поново сагради, те Срби саградише цркву брвнару, која је служила све до 1869. године, када је градња завршена и освештан садашњи храм. Храм је тада освештао владика Пајсије, који је у нашу епархију дошао из Видина“.
Храм је живописан у току два мјесеца 1948. године. Живописао га је Чехословак Карло Мацек. У току 2009. и 2010. године живописан је доњи дио апсиде олтара који је раније био прекривен итисонима, као и дио зида који је створен зазиђивањем јужних врата на лађи цркве. Ове радове извео је академски сликар Јован Атанацковић из Београда, покушавши притом да се прилагоди стилу у коме је раније рађен живопис храма. Иконостас је рађен од липовог дрвета са налијепљеним позлаћеним рељефним дуборезом. Иконе на иконостасу живописао је бијељински сликар Миленко Атанацковић, вјероватно са својим ученицима, пошто је примјетна разлика у квалитету израде икона. Иконе су рађене у барокном стилу.
Матичне књиге
Парохијске матичне књиге воде се од 1892. године. Биле су одузете након 1945. године од нове комунистиче власти. Враћене су 1990. године и смјештене су у Архив Црквене општине Бијељина.
