Филијални храмови

Храм Преподобног Сисоја Великог (у изградњи) у Горњем Мачковцу код Лопара. Градња постојећег храма почела је 2012. године. Његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ зворничко-тузлански, освештао је темеље, крстове и звона храма 19. јула 2015. године. Кум темеља био је Ђоко Тешић, велики ктитор, добротвор и угледни домаћин овог краја. Кума крстова је госпођа Петра Божић, а кумови звона су Цвико Стевић, Станко Лукић и Бојан Ерић.
Првобитни храм био је посвећен Светом Николају Мирликијском и датирао је из 1843. године. Био је саграђен од ријечног камена, а покривен шиндром. Звоник са једним звоном био је одвојен од храма. Храм је освештао митрополит зворнички Кирил. Свједочанство о градњи овога храма постоји у љетопису храма. Храм из 1843. године подигнут је у вријеме султана Абдул Меџида I, a посебним залагањем тадашњег обер кнеза Стевана Наранџића из Јабланице, а прилозима трговачких породица Бобар и Рајић из Тузле. Јабланички бег се противио изградњи храма и куповини звона, говорећи: „Када зазвони звоно на цркви у Мачковцу, више бега бити неће“, што се и обистинило, јер је по набавци звона исте године и бег умро, а други никада више није постављен.
У вријеме Првог свјетског рата аустроугарске власти су скинуле звона и однијеле за потребе војске. Храм су уочи Мале Госпојине 1941. године запалиле усташе муслимани из Челића. Након Другог свјетског рата комунисти су камен одвукли за изградњу Колоније (зграда у Мачковцу поред садашње цркве). До данас је сачувана камена плоча са подацима о градњи храма и амвон храма.
Приликом обнове храма пронађен је и споменик проти Микаилу из Мачковца, који је умро 1853. године. Иначе, многе споменике су разнијели локални комунисти и користили за градњу породичних кућа и школе у Мачковцу.
Овај храм је посједовао врло вриједне иконе. Нешто је од тих икона сачувано, али су их комунистичке власти одузеле и однијеле у Народни музеј у Тузли, гдје се и данас налазе.               
Храм Светог великомученика Прокопија у Јабланици. Градња храма почела је 1991. године, али су због ратних дешавања (1992-1995) радови прекинути. Након окончања ратних сукоба 1995. године настављена је градња. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије уз саслужење епископа за Америку и Канаду г. Лонгина 19. јула 1998. године.
Иконостас у дуборезу од храстовине израдио је Милан Гаврић из Прибоја. Иконе на иконостасу живописао је Јово Гујић из Модриче. Храм су живописали од 2003. до 2006. године Срђан и Христина Бркушанин из Краљева.