МАНАСТИР ДОЊИ ДЕТЛАК



Адреса манастира:
Доњи Детлак, 74413 Календеровци
Контакт:
Моб: +387 65 451-685
О манастиру
 
Први спомен Доњег Детлака је у вези са натписом на Јеванђељу које је рукописано у Детлаку 1509. године и данас се оно чува у Народној библиотеци у Букурешту (Станиша Тутњевић, На трагу манастира Детлак, Београд, 2008, стр. 92-93). Други помен је у Детлачком евхологиону или Молитвослову. Ово дјело се данас чува у Патријаршијској библиотеци у Београду, а састоји се из двије цјелине, од којих прва потиче из 1550-1560. године, а друга из 1628. године. Рукопис из 1628. у литератури најчешће се називана Богородичником, а други дио из 1550-1560 Евхологион или Молитвослов (протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, Српско богослужење, Врњци - Требиње, 2012, стр. 63-80).
Манастирска црква посвећена је Св. пророку Илији. Постоје тврдње да је манастир био смјештен у близини ријеке Укрине у Доњем Детлаку, па чак и у Горњем Детлаку, али нажалост нема сигурних доказа за то. Иако су вршена археолошка истраживања на неколико локалитета није се много одмакло у утврђивању тачних и поузданих података. Постоји и тврдња да је поменута црква у Доњем Детлаку, Светог пророка Илије, назидана на темељима манастирске цркве. Углавном, једно је сигурно. Манастир је постојао на овоме мјесту, али тачна локација није утврђена.

Садашњи манастирски храм саграђен је 1913. године, а освештао га је 02. септембра исте године митрополит бањалучко-бихаћки Василије Поповић. Храм је обновљен у потпуности 2009. године трудом и залагањем угледних људи родом из Доњег Детлака. Обновљени храм освештао је епископ г. Василије, 17. октобра 2009. године. Осим обновљења храма Св. пророка Илије у истом периоду подигнути су конак манастира и други економски објекти.
Важно је поменути и археолошко налазиште Амбарина (Хамбарина) у непосредној близини манастира. Да ли су то некада монаси користили за оставу неке хране или за неко пиће - тешко је утврдити, али будући да се трага за првобитним темељима старог манастиром, често се оне везују за манастир. Прво ископавање детлачких амбарина извршила је екипа археолога Земаљског музеја из Сарајева 1892. године (Станиша Тутњевић, На трагу манастира Детлак, Београд, 2008. стр. 43-64).