Филијални храмови

Храм Вазнесења Господњег у селу Жираја. Храм је димензија 15х5 метара. Градња храма почела је 1999. године. Храм је саграђен од сиге која је довожена из ријеке Студене, чија је удаљеност шест километара од храма. Сига је обрађивана на лицу мјеста. Након завршених радова храм је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 20. маја 2004. године. Иконостас од храстовине израдио је Ђуро Ђукарић из Очауша. Иконе на иконостасу живописао је Милован Белошевић из Београда. Претходно је ова локација била молитвиште у народу звана „Попова кућа“. До Првог свјетског рата ту је био парохијски дом у коме је повремено становао прота Коста Душанић, када би долазио на парохију Доње Бијело Бучје и ту је богослужио.

Храм Преподобног Сисоја Великог у селу Јасеница. Храм је димензија 9х5 метара. Градња храма почела је 1998., а завршена је 2010. године. Храм је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 19. јула 2010. године. Иконостас од храстовине израдио је Ђуро Ђукарић из Очауша. Иконе на иконостасу је живописао, у барокном стилу, Симеун Николић из Блатнице. Храм је задужбина Симеуна Николића.

Храм Свете великомученице Марине у селу Козиле. Храм је димензија 7х7 метара. Градња храма почела је 1990. године, а исте године, 31. јула, темеље је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије. Градња је прекинута почетком рата 1992. године. Током рата храм је запаљен, а претходно је са храма уклоњен кровни покривач од бакра. Такође, тада је и звоно однесено. Након рата скрнављење храма наставили су локални муслимани затварајући у њему стоку. Обнова тешко оштећеног и девастираног храма почела је 2011. године. Том приликом постављена је столарија, а 2012. године урађена је кровна конструкција на храму.

Храм Светог архангела Гаврила у селу Преседло. Храм је димензија 8х5 метара. Градња храма почела је 1999. године. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 04. јуна 2001. године. Иконостас од дрвета бијелог бора израдио је Ђуро Ђукарић из Очауша. Иконе је осликао Милован Белошевић из Београда. Храм је освештао надлежни архијереј г. Василије 20. јуна 2005. године. Иначе, локалитет храма је старо црквиште на коме се налазила црква брвнара која је запаљена послије Другог свјетског рата.