МАНАСТИР САСЕ



Адреса манастира:
Манастир Сасе, Поточари бб, 75433 Сребреница
Контакт:
Тел: +387 56 480-739;
факс: +387 56 489-083;
Е-mail: manastir.sase@gmail.com

O манастиру
 
Манастир Пресвете Тројице Сасе налази се у истоименом рударском насељу Сасе, на 15 километара од Братунца према Сребреници у близини античког локалитета Домавија. На овом античком локалитету пронађени су остаци двије зграде: велике бање и зграде муниципијума које су постојале већ 220. године и биле су у употреби до IV вијека. Манастир се налази на подручју које је од давнина познато по богатим налазиштима сребра, олова и цинка. У четвртој деценији XIII вијека на ове просторе долазе њемачки рудари, познати под именом Саси. Они су бјежећи од Монгола из подручја данашње Украјине, стигли у Србију. Са собом су донијели нове технике проналажења и прераде руде, прије свега цинка, олова, сребра и злата. Саси су отворили многобројне руднике на територији тадашње српске државе.

О самом манастиру нема много писаних извора. Према народном предању, манастир је задужбина Уроша I Немањића (1243-1276), чији се крст дуго и чувао у самом манастиру. За свог покровитеља и обновитеља има цара Уроша Нејаког (1355-1371), сина цара Душана, који је овај манастир даривао. Треба напоменути да је овим просторима почетком XV вијека загосподарио српски деспот Стефан Лазаревић, а да је Сребреница у то вријеме била сједиште митрополије Сребреничке. У неким изворима манастир Сасе помиње се и као метох манастира Хиландара.
Турским освајањем Босне настало је тешко вријеме за народ и Цркву у овим крајевима. Дошло је до пустошења овог манастира и његовог заборава сљедећих четири стотине година. Тек поновним отварањем рудника Сасе 1850. године овај крај је оживио, а саски рудари су откопали темеље манастира 1858. године, а сам храм је обновљен и служио је као парохијска црква. Сљедећа обнова манастира почела је 1989. године. Поновно троносање манастира било је планирано за 1991. годину, али све је одгођено за касније. Током рата (1992-1995) муслиманске снаге из Сребренице су 1992. године и овај храм похарале и оскрнавиле. Тек након посљедњег рата почела је 2002. године генерална обнова манастира. Слободно се може констатовати да је ово била нова градња манастира Сасе, а која је завршена 2010. године. Манастирски храм је освештан 18. септембра 2010. године.
Манастирски храм живописали су чланови иконописачке радионице Петра Билића из Београда. Сав дуборез изузетне љепоте дјело је Рада Пантића из Милића. У конаку манастира налази се параклис посвећен Светом краљу Урошу I. Манастир посједује и честице моштију Светог краља Уроша и честицу моштију Св. цара Уроша. У манастиру се чува и честица моштију Светог Нектарија Егинског, дар митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија.
У порти манастира се налазе камене плоче које су биле уграђене у зид старог манастира. Највише пажње привлачи једна за коју Вацлав Радимски каже: „У спољашности источне православне цркве у Сасима, која нема прозора, узидана су два римска камена, који по свој прилици потичу из Градине. Један од ових 131 cm висок и 62 cm широк надгробни је камен, поље за натпис празно му је, а над овим виде се попрсје једне жене и једнога мужа који у десној руци држи смотак. Понешто окрњени тимпанон показује орнаменат налик на ружу.....“ (Вацлав Радимски, „Римски град Домавија у Градини код Сребренице у Босни и тамошњи ископи“ ГЗМ, 1891. бр.1, стр. 3. и 4)

 

 

 

ЕПИСКОП
ЗВОРНИЧКО - ТУЗЛАНСКИ
ГОСПОДИН ФОТИЈЕ

Друштвене мреже

Банери


Православни календар