Филијални храмови

Храм Светог великомученика Прокопија у Глоговици. Храм је димензија 18x9 метара. Темеље је освештао 10. августа 2003. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Храм је још у изградњи, а радови се изводе према пројекту који је израдила Слађана Нарић из Глоговице.

 
Храм Свете великомученице Марине у Горњем Вишњику. Храм је димензија 10x5 метара. Саграђен је на мјесту старе капеле у засеоку Коларица у Вишњику. Градња храма почела је 1985. године. Освештао га је 29. јула 1990. године епископ зворничко-тузлански г. Василије.
Током Одбрамбено–отаџбинског рата (1992-1995) храм је непријатељској војсци - Војсци Р. Хрватске служио као складиште муниције. Кад је Војска Републике Српске направила пробој према Броду у јулу 1992. године, војска Р. Хрватске цркву је запалила. Свештеник Милорад Бајбић, уз помоћ припадника Шеснаесте крајишке бригаде, успио је угасити ватру и спасити нешто богослужбених књига и сасуде.
Након окончања ратних дејстава у БиХ-ни храм је обновљен 1997. године, а освештао га је 20. јула исте године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Иконостас од храстовине израдио је Петар Ковачевић из Модриче, а иконе је живописао Небојша Лажњаковић из Дервенте.
У току је поновна генерална обнова овога храма која је почела 2014. године.

Храм Светог Јована Владимира у засеоку Липа. Храм је димензија 7х4 метра. Градња храма почела је 2000. године према пројекту Слађане Нарић из Глоговице. Темеље је освештао 4. јула 2000. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Градња је завршена 2002. године, а храм је 9. јуна исте године освештао надлежни архијереј г. Василије.
Храм се налази на коти Глог, на граници између Добоја, Дервенте, Брода, Модриче и Вукосавља. Спомен - храм је подигнут на мјесту гдје се током Одбрамбено-отаџбинског рата, у љето 1992. године, око Спасовдана, водила пресудна битка између Српске војске - Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске с једне стране и Хрватске војске с друге стране. Овом одлучујућом битком и побједом Српске војске спашени су Вучијак и вјековна огњишта Српског народа Вучијака и околних крајева.
Сваке године у недјељу пред Спасовдан одржава се молитвени сабор као знак сјећања на све пострадале. Због своје важности мјесто је проглашено за светиште епархије Зворничко-тузланске.