Филијални храмови

Храм Светог архангела Гаврила у Горњим Врелима. Храм је димензија 9,6x4 метра. Градња је почела освештањем темеља 1988. године које је освештао прота Бранко Ђурић. Земљиште за изградњу храма даривао је Тешан Ђукић из Горњих Врела. Грађевински радови окончани су 2000. године, а храм је исте године освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије.
Иконостас од боровог дрвета даривали су Перо и Дара Трифуновић из Горњег Вишњика. Иконе су каширане и урамљене.
 
Храм Пресвете Тројице на гробљу у Великој Брусници. Храм је димензија је 6,6x3,46 метара. Градња храма почела је 1990. године, када је темеље освештао протојереј Бранко Ђурић. Завршени храм освештао је 1991. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Иконостас од буковог дрвета израдила су браћа Ђорђе, Богдан и Томо Видић из Велике Бруснице. На иконостасу су постављене каширане и урамљене иконе. Храм су као прилог Цркви озидали Богдан и Томо Видић, а помагали су им Ђорђе Видић и Милан Ђурић.
 
Храм Успења Пресвете Богородице у Малој Брусници. Храм је димензија 17,5x7,6 метара. Градња храма почела је око 1932. године. Радови су окончани 1936. године, а храм је годину дана касније освештао епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ.
Храм је оштећен у Другом свјетском рату. Обнова је услиједила од 1989. до 1991. године. Током Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) ентеријер храма био је оштећен (крстови на иконостасу су покидани, иконе запаљене), али храм није рушен. Храм је обновљен 1994. године. Освештао га је исте године надлежни архијереј г. Василије. Иконостас од храстовине израђен је 1937. године, а дар је Косте и Тоде Пантић. Старе иконе које су страдале у Одбрамбено-отаџбинском рату живописао је Грубер Млађи из Славонског Брода, а нове иконе живописао је Војко Митрић из Јања код Шипова.
 
Храм Светог великомученика Георгија на гробљу у Малој Брусници. Храм је димензија 8,5x4,8 метара. Градња храма почела је 1932. године, а освештао га је 1937. епископ зворничко-тузлански Нектарије Круљ. Овај храм су подигли као своју задужбину Косто Пантић и његова супруга Тода, а са намјером да ту буду сахрањени. Ипак Косто није сахрањен у овом храму, јер су га усташе убиле у току Другог свјетског рата у околини Госпића. Храм је живописан у барокном стилу 1937. године.
 
Капела Пресвете Тројице у селу Грк. Капела је димензија је 4,7x3,5 метара. Градња постојеће капеле почела је 1990. године на темељима старог храма, који је постојао још послије Другог свјетског рата. Градња капеле завршена је 1991. године. Освештао ју је 06. августа 1995. године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Земљиште за стари храм, на коме је првобитно било сеоско молитвиште, даривао је Станоје Чечавац из Грка.
 
Капела Светог мученика кнеза Лазара у Доњем Клакару. Капела је димензија 7,1x7 метара. Градња капеле почела је 1990. године према пројекту архитекте Весне Поповић из Београда. Усљед почетка Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) градња капеле је стала, а завршена је 2000. године. Капелу је 28. маја исте године освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије.
Иконостас од буковине израђен је у грађевинско-индустријском предузећу у Броду. Иконе су каширане и урамљене.
 

Капела Вазнесења Господњег у Винској, заселак Сабаштан. Капела је димензија 5,5x4,6 метара. Градња храма почела је 1991. године. Прије Одбрамбено-отаџбинског рата (1992-1995) постављени су темељи и прикупљен грађевински материјал, који је однијела хрватска војска по заузимању Винске 1992. године. Капела је подигнутa на молитвишту гдје се народ раније на Спасовдан сабирао на пољску молитву. Градња капеле завршена је 1999. године, а 17. априла исте године освештао ју је епископ зворничко-тузлански г. Василије. Земљиште на којем је подигнута капела даровао је Душан Ђујић.
 
Капела Светог пророка Илије у Винској, на гробљу. Градња капеле, димензија 6,6x3,35 метара, почела је 1972. године. Завршена је 1974. године, а исте године освештао ју је епископ зворничко-тузлански Лонгин Томић. Предање говори о постојању старијег храма (од дрвета) посвећеног Светом пророку Илији, који је био у близини шуме.
 

Капела Светог пророка Илије у Винској, на гробљу. Нова капела димензија је 7,5x5 метара. Градња је почела освештањем темеља 04. јула 2010. године, а освештао их је јереј Дарко Вукомановић. Градња је завршена средином септембра 2010. године, а капелу је освештао 13. новембра исте године епископ зворничко-тузлански г. Василије. Иконостас од липовог дрвета израдило је предузеће „Стамил МД“ власника Горана Илића из Модриче. У храму су каширане иконе.
Ктитор капеле је Марко Видић, а подигао ју је у спомен сина Паве који је погинуо у Одбрамбено-отаџбинском рату (1992-1995).
 
Храм Светих бесребреника Козме и Дамјана у селу Унка. Градња храма димензија 7,5x4,5 метара почела је 1990. године. Исте године темеље је освештао протојереј Бранко Ђурић. Грађевински радови завршени су 1996. године. Исте године освештао га је епископ зворничко-тузлански г. Василије. Иконостас је израђен од храстовине у Грађевинско-индустријском комбинату (1993-1994) у Броду. Постављене су урамљене иконе. Богдан Игњатић даривао је земљиште на којем је подигнут храм, а мјештани су сви заједно помагали градњу.
Прије садашњег храма постојао је и старији храм, подигнут послије Другог свјетског рата, а обновљен 1972. године. Освештао га је прота Новак Петровић по благослову епископа зворничко-тузланског Лонгина Томића. Након што је изграђен нови храм, стари је порушен.
 
Капела Преподобномученице Параскеве - Петке Трнове у Дубоковцу. Градња капеле почела је 22. децембра 2005. године. Темеље исте освештао је епископ зворничко-тузлански г. Василије 07. августа 2006. године. Капела је саграђен од ситне цигле. Поред храма гради се звоник за који је урађен темељ. Пројекат је урадио архитекта Љубиша Фолић из Београда. Најзначајни приложнци су Рајко и Драгица Митрић који су купили звона. Госпођа Драгица је финансирала градњу темеља за звоник. Васо Јаковљевић је помагао градњу храма како личним средствима, тако и сакупљајући прилог у Швајцарској.
Градња је почела на мјесту гдје се, према казивању мјештана, указао лик Свете Петке Трнове старици Стани Видаковић из Доњег Клакара, након чега су вјерници почели да посјећују ово мјесто.